Лука, глава 20

 

1. И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,

Мат. 21:23

2. И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?

Дела 4:7

3. А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:

4. Крштење Јованово или би с неба или од људи?

5. А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?

6. Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.

Мат. 14:5, Мат. 21:26, Лука 7:29

7. И одговорише: Не знамо откуда.

Јов 24:13, Рим. 1:18, Рим. 1:21, 2 Кор. 4:3, 2 Сол. 2:9

8. А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

Мар. 11:18, Јован 7:19

9. А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.

Псал. 80:8, Пес. 8:11, Иса. 5:1, Јер. 2:21

10. И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.

2 Цар. 17:13, 2 Дн. 36:15, Дела 7:52, 1 Сол. 2:15, Јевр. 11:36

11. И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.

12. И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.

Нем. 9:29

13. Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.

Иса. 7:14, Јован 3:16, Рим. 8:3, Гал. 4:4

14. А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.

Псал. 2:6, Иса. 9:6, Филиб. 2:9, Јевр. 1:2

15. И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?

Јован 19:1, Јован 19:29, Дела 3:15, 1 Кор. 2:8

16. Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!

17. А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?

Псал. 118:22, 1 Пет. 2:7

18. Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

Иса. 8:15, Дан. 2:34

19. И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.

20. И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.

Мат. 22:15

21. И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:

Мар. 12:14

22. Треба ли нам ћесару давати харач, или не?

23. А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?

24. Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.

Мат. 18:28

25. А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.

Рим. 13:7

26. И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.

27. А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га

Мат. 16:1, Мат. 16:6, Мат. 16:12, Мар. 12:18, Дела 4:1, Дела 23:6

28. Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.

1 Мој. 38:8, 5 Мој. 25:5

29. Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;

30. И узе други жену, и он умре без деце;

31. И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;

32. А после свих умре и жена.

33. О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.

34. И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;

35. А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;

2 Сол. 1:5, Откр. 3:4

36. Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.

Мат. 22:30, Мар. 12:25, Рим. 8:23, 1 Кор. 15:42, 1 Кор. 15:49, 1 Кор. 15:52, 1 Јов. 3:2, Откр. 7:9

37. А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.

2 Мој. 3:6, Дела 7:32

38. А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.

Псал. 16:5, Мар. 12:26, Мар. 12:27, Рим. 4:17, Рим. 6:10, Рим. 14:7, 1 Кор. 13:4, Кол. 3:3, Јевр. 11:16

39. А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.

40. И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:

41. Како говоре да је Христос син Давидов?

Иса. 9:6, Мат. 1:1, Мат. 22:41, Мар. 12:35, Лука 18:38

42. Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,

Псал. 110:1, Дела 2:34, 1 Кор. 15:25

43. Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.

44. Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?

45. А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:

Мат. 23:1, Мар. 12:38

46. Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;

Мат. 23:5, Лука 11:43

47. Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.

Мат. 11:22, Лука 12:47, Јаков 4:17

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga