1. А Павле погледавши на скупштину рече: Људи браћо! Ја са свом добром савести живех пред Богом до самог овог дана.

2. А поглавар свештенички Ананија заповеди онима што стајаху код њега да га бију по устима.

3. Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповедаш да ме бију.

4. А они што стајаху наоколо рекоше: Зар псујеш Божјег поглавара свештеничког?

5. А Павле рече: Не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: Старешини народа свог да не говориш ружно.

6. А знајући Павле да је један део садукеја а други фарисеја повика на скупштини: Људи браћо! Ја сам фарисеј и син фарисејев: за наду и за васкрсење из мртвих доведен сам на суд.

7. А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздели се народ.

8. Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје.

9. И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: Никакво зло не налазимо на овом човеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу.

10. А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповеди да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у логор.

11. А ону ноћ стаде Господ пред њега и рече: Не бој се, Павле, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму сведочити.

12. А кад би дан, учинише неки од Јевреја веће и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.

13. А беше их више од четрдесет који ову клетву учинише.

14. Ови приступивши ка главарима свештеничким и старешинама, рекоше: Клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла;

15. Сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сутра сведе к вама, као да бисте хтели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо пре него се он приближи.

16. А син сестре Павлове чувши ову заседу дође и уђе у логор и каза Павлу.

17. А Павле дозвавши једног од капетана рече: Ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже.

18. А он га узе и доведе к војводи, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори.

19. А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта је што имаш да ми кажеш?

20. А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтели боље испитати за њега;

21. Али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.

22. А војвода онда отпусти момче заповедивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио.

23. И дозвавши двојицу од капетана рече: Приправите ми двеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двеста стрелаца, по трећем сату ноћи.

24. И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије.

25. И написа посланицу у којој овако говораше:

26. Од Клаудија Лисије честитом Филиксу поздравље.

27. Човека овог ухватише Јевреји и хтеше да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин.

28. И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину.

29. Тада нађох да га криве за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.

30. И дознавши ја уговор јеврејски о глави овог човека одмах га послах к теби заповедивши и супарницима његовим да пред тобом кажу шта имају на њ. Здрав буди!

31. А војници онда, као што им се заповеди, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.

32. А сутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у логор.

33. А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ.

34. А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије

35. Рече: Испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповеди да га чувају у двору Иродовом.