1. И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.

2. И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;

3. И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.

4. И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.

5. А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.

6. А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.

7. И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?

8. Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?

9. Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,

10. И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,

11. Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.

12. И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?

13. А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.

14. А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.

15. Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;

16. Него је ово оно што каза пророк Јоило:

17. И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;

18. Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.

19. И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.

20. Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.

21. И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.

22. Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,

23. Овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;

24. Ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.

25. Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;

26. Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;

27. Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење.

28. Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.

29. Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.

30. Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,

31. Предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење.

32. Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.

33. Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.

34. Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,

35. Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.

36. Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.

37. А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?

38. А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;

39. Јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.

40. И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.

41. Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.

42. И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.

43. И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.

44. А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.

45. И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.

46. И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,

47. Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.