1. Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, говори и нама у последак дана ових преко сина,

2. Ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи.

3. Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,

4. И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.

5. Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.

6. И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.

7. Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.

8. А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог.

9. Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.

10. И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:

11. Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,

12. И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.

13. А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?

14. Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?