Rimljanima, glava 6

Римљанима, глава 6

1. Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи? Боже сачувај!

Рим. 6:15, Јуда 1:4

2. Јер који умресмо греху како ћемо још живети у њему?

Рим. 3:19, Гал. 2:19, 1 Пет. 2:24

3. Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се?

1 Кор. 10:2, 1 Кор. 15:29, Кол. 3:3, 1 Пет. 2:24

4. Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо.

Дела 2:38, Рим. 8:11, 1 Кор. 6:14, 2 Кор. 5:17, Гал. 6:15, Ефес. 4:22, Кол. 2:12, Јевр. 12:1, 1 Пет. 4:1

5. Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем;

Ефес. 2:5, Филиб. 3:10

6. Знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху.

4 Мој. 6:18, Рим. 6:7, Гал. 2:20, Кол. 2:11

7. Јер који умре опрости се од греха.

8. А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с Њим,

2 Кор. 5:1, 2 Тим. 2:11

9. Знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме.

Откр. 1:18

10. Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи.

Лука 20:38, Јевр. 7:27

11. Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем.

Гал. 2:19

12. Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим;

Ефес. 4:22

13. Нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде.

2 Кор. 8:5

14. Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу.

Псал. 130:7, Мих. 7:19, Јован 8:36, Гал. 5:18, Титу 2:14, Јевр. 8:10

15. Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!

1 Кор. 9:21

16. Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду?

17. Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте.

18. Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди.

Лука 1:74, Гал. 5:1, 1 Пет. 2:16

19. Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење.

Рим. 3:5

20. Јер кад бејасте робови греху, прости бејасте од правде.

21. Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт.

22. А сад опростивши се од греха, и поставши слуге Божје, имате плод свој на посвећење, а крај живот вечни.

23. Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем.

1 Мој. 2:17, Јован 3:14, Рим. 2:7, Рим. 5:12, Јаков 1:15, Откр. 21:8