2. Царевима, глава 17

 

1. Дванаесте године царовања Ахазовог над Јудом зацари се у Самарији над Израиљем Осија, син Илин, и царова девет година.

2 Цар. 15:30

2. И чињаше што је зло пред Господом, али не као цареви Израиљеви који бише пре њега.

3. На њега дође Салманасар цар асирски, и Осија му поста слуга, те му плаћаше данак.

2 Цар. 18:9, Нем. 9:32, Језек. 23:9

4. Али цар асирски опази да Осија хоће да се одметне, јер Осија посла посланике к Соју, цару мисирском и не посла данак годишњи цару асирском; зато га опколи цар асирски и свезавши баци га у тамницу.

Ос. 12:2

5. А цар асирски прође сву земљу и дође на Самарију, и би је три године.

2 Цар. 18:9

6. Девете године Осијине узе цар асирски Самарију и одведе Израиља у Асирију и насели у Алају и у Авору на води Гозану и у градовима мидским.

3 Мој. 26:32, 5 Мој. 28:36, 5 Мој. 28:64, 1 Дн. 5:26, Ос. 8:8, Ос. 13:16

7. А то би што синови Израиљеви грешише Господу Богу свом, који их је извео из земље мисирске испод руке Фараона, цара мисирског, и бојаше се других богова,

8. И ходише по уредбама народа који одагна Господ испред синова Израиљевих, и како чинише цареви Израиљеви;

3 Мој. 18:3, 5 Мој. 18:9, 2 Цар. 16:3

9. И тајно чинише синови Израиљеви шта није право пред Господом Богом њиховим, и поградише висине по свим градовима својим, од куле стражарске до градова озиданих.

5 Мој. 13:6, 2 Цар. 18:8, Језек. 8:12

10. И подигоше ликове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.

2 Мој. 34:13, 5 Мој. 12:2, 5 Мој. 16:21, 2 Цар. 16:4, Иса. 57:5, Мих. 5:14

11. И кађаху онуда по свим висинама као народи које одагна Господ испред њих, и чињаху зле ствари гневећи Господа.

12. И служаху гадним боговима, за које им беше Господ рекао: Не чините то.

2 Мој. 20:3, 3 Мој. 26:1, 5 Мој. 4:19, 5 Мој. 5:7

13. И Господ опомињаше Израиља и Јуду преко свих пророка и свих виделаца говорећи: Вратите се са злих путева својих и држите заповести моје и уредбе моје по свему закону који сам заповедио оцима вашим и који сам вам послао по слугама својим пророцима.

1 Сам. 9:9, Иса. 1:16, Јер. 18:11

14. Али не послушаше; него беху тврдоврати као и оци њихови, који не вероваше Господу Богу свом.

5 Мој. 31:27, Приче 29:1

15. И одбацише уредбе Његове и завет Његов, који учини с оцима њиховим, и сведочанства Његова, којима им сведочаше, и ходише за ништавилом и посташе ништави, и за народима који беху око њих, за које им беше заповедио Господ да не чине као они.

5 Мој. 12:30, 5 Мој. 29:25, 5 Мој. 32:21, Псал. 115:8, Јер. 2:5, Рим. 1:21, 1 Кор. 8:4

16. И оставише све заповести Господа Бога свог, и начинише себи ливене ликове, два телета, и лугове, и клањаше се свој војсци небеској, и служаше Валу.

2 Мој. 32:8, 1 Цар. 14:15, 1 Цар. 16:31, 2 Цар. 11:18

17. И проводише синове своје и кћери своје кроз огањ, и даваше се на врачање и гатање, и продаше се да чине зло пред Господом гневећи Га.

3 Мој. 18:21, 5 Мој. 18:10, 2 Цар. 16:3, 2 Цар. 21:6, 2 Дн. 28:3, Псал. 106:37, Иса. 2:6, Иса. 50:1, Иса. 57:5, Јер. 7:31, Јер. 27:9, Језек. 16:20, Језек. 16:21, Мих. 5:12, Дела 16:16, Гал. 5:20

18. Зато се Господ разгневи врло на Израиља, и одбаци их од себе, те не оста него само племе Јудино.

1 Цар. 11:13, 1 Цар. 11:32

19. Па ни Јуда не држаше заповести Господа Бога свог, него хођаше по уредбама које начинише Израиљци.

Јер. 3:8, Амос 2:4

20. Зато Господ поврже све семе Израиљево, и мучи их, и предаде их у руке онима који их плене, докле их и одбаци од себе.

2 Цар. 13:3

21. Јер се отцепише Израиљци од дома Давидовог, и поставише царем Јеровоама, сина Наватовог, а Јеровоам одби Израиљце од Господа и наведе их да греше грехом великим.

1 Цар. 11:11, 1 Цар. 11:31, 1 Цар. 12:20, 1 Цар. 12:28, 1 Цар. 12:30

22. И ходише синови Израиљеви у свим гресима Јеровоамовим које је он чинио, и не одступише од њих;

23. Докле Господ не одбаци Израиља од себе као што је говорио преко свих слуга својих пророка, и тако пресељен би Израиљ из земље своје у Асирску до данашњег дана.

1 Цар. 14:16, Јер. 7:15

24. Потом доведе цар асирски људе из Вавилона и из Хуте и из Аве и из Емата и из Сефарвима, и насели их у градовима самаријским место Израиљаца, и наследише Самарију, и живљаху по градовима њеним.

2 Цар. 18:34, Језд. 4:2

25. А кад почеше живети онде, не бојаху се Господа, а Господ посла на њих лавове, који их дављаху.

3 Мој. 26:22, Ефес. 2:12

26. Зато рекоше цару асирском говорећи: Ови народи које си довео и населио у градовима самаријским не знају законе Бога оне земље; зато посла на њих лавове, који их ето море, јер не знају законе Бога оне земље.

27. Тада заповеди цар асирски и рече: Одведите онамо једног од свештеника које сте довели оданде, па нека иде и седи онде, нека их учи закону Бога оне земље.

Суд. 17:13

28. И тако један од свештеника, које беху одвели из Самарије, дође и настани се у Ветиљу, и учаше их како ће се бојати Господа.

29. Али начинише себи сваки народ своје богове, и пометаше их у куће висина, које беху начинили Самарјани, сваки народ у својим градовима у којима живљаху.

30. Јер Вавилоњани начинише Сокот-Веноту, а Хућани начинише Нергала, а Емаћани начинише Асима;

31. И Ављани начинише Ниваза и Тартака, а Сефарвимци спаљиваху синове своје огњем Адрамелеху и Анамелеху боговима сефарвимским.

3 Мој. 18:21, 5 Мој. 12:31

32. Али се бојаху Господа, и поставише између себе свештенике висинама, који им служаху у домовима висина;

1 Цар. 12:31

33. Бојаху се Господа, али и својим боговима служаху по обичају оних народа из којих их преселише.

Иса. 29:13, Ос. 10:2, Соф. 1:5, Мат. 6:24, Лука 16:13

34. И до данашњег дана раде по старим обичајима; не боје се Господа, а не раде ни по својим уредбама и обичајима, ни по закону и заповести што је заповедио Господ синовима Јакова, коме наде име Израиљ;

1 Мој. 32:28

35. С којима учини Господ завет и заповеди им и рече: Не бојте се других богова нити им се клањајте нити им служите нити им приносите жртава;

2 Мој. 20:5, Суд. 6:10

36. Него Господа, који вас је извео из земље мисирске силом великом и мишицом подигнутом, Њега се бојте и Њему се клањајте и Њему приносите жртве;

2 Мој. 6:6, 5 Мој. 10:20, Откр. 15:4

37. И уредбе и правила и закон и заповести што вам је написао држите извршујући их увек, и не бојте се других богова.

5 Мој. 5:32

38. И не заборављајте завет који је учинио с вама, и не бојте се других богова.

5 Мој. 4:23

39. Него Господа Бога свог бојте се, и Он ће вас избавити из руку свих непријатеља ваших.

40. Али не послушаше, него радише по старом свом обичају.

41. Тако ови народи бојаху се Господа и идолима својим служаху; и синови њихови и синови синова њихових чине до данашњег дана онако како су чинили оци њихови.

Ис.Н. 24:14, Соф. 1:5, Лука 16:13, Јован 4:24, Откр. 3:15

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga