Лука, глава 18

 

1. Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,

1 Мој. 32:9, Псал. 55:16, Лука 11:5, Лука 11:8, Рим. 12:12, Ефес. 6:18, Филиб. 4:6, Кол. 4:2

2. Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

3. А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.

4. И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,

5. Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.

Суд. 16:16, Лука 11:8

6. Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.

7. А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?

1 Сам. 24:13, Јер. 20:12, Лука 11:13, Лука 21:29, 2 Сол. 1:6

8. Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?

Приче 20:6, Јевр. 10:37, 2 Пет. 3:8

9. А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:

Приче 30:12, Лука 10:29, Јован 9:28, Рим. 14:3, Филиб. 3:4

10. Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.

Мат. 21:12

11. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.

Псал. 135:2, Иса. 1:15, 2 Кор. 10:12, Откр. 3:17

12. Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.

13. А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.

Псал. 40:12, Лука 23:48

14. Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.

Јов 22:29, Иса. 2:11, Јаков 4:6, 1 Пет. 5:5

15. Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.

Мат. 19:12, Мат. 19:13

16. А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.

Приче 8:17, 1 Кор. 14:20

17. И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.

18. И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?

Мат. 19:16

19. А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

20. Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.

2 Мој. 20:12, 5 Мој. 5:16, Рим. 13:9, Ефес. 6:2, Кол. 3:20

21. А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.

22. А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.

Мат. 6:19, 1 Тим. 6:19

23. А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.

24. А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!

5 Мој. 6:10, Псал. 10:3, Приче 11:28, 1 Тим. 6:9, Јаков 2:5

25. Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.

26. А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?

27. А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.

1 Мој. 18:14, Јов 42:2, Јер. 32:17, Зах. 8:6

28. А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.

Мат. 19:27

29. А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,

5 Мој. 33:9

30. Који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.

Јов 42:10, Откр. 2:17

31. Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.

Псал. 22:1, Псал. 22:29, Иса. 53:1, Иса. 53:10, Мат. 16:21, Мат. 20:17, Мар. 10:33

32. Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,

Мат. 27:2, Лука 23:1, Јован 18:28, Дела 3:13

33. И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.

34. И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.

Мар. 9:32, Лука 2:50, Јован 10:6, Јован 12:16

35. А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.

Мат. 20:29, Мар. 10:46

36. А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?

37. И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

38. И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.

39. И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.

40. И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га

Јевр. 2:17

41. Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.

42. А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.

Лука 17:19

43. И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.

Псал. 33:9, Псал. 103:1, Иса. 35:5, Лука 5:26, Лука 8:38, Дела 4:21, 1 Пет. 2:9

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga