Јаков, глава 4
1. Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти ваших, које се боре у вашим удима?
2. Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.
3. Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите.
4. Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог света непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје.
5. Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?
6. А Он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.
7. Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас.
8. Приближите се к Богу, и Он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја, непостојани.
9. Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.
10. Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.
11. Не опадајте један другог, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата свог опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси творац закона, него судија.
12. Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другог осуђујеш?
13. Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо.
14. Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.
15. Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно.
16. А сад се хвалите својим поносом. Свака је хвала таква зла.
17. Јер који зна добро чинити и не чини, грех му је.