1. И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.

2. И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.

3. А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.

4. И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.

5. И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.

6. Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.

7. А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.

8. И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.

9. Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.

10. Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;

11. То би од Господа и дивно је у нашим очима?

12. И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.

13. И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.

14. А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?

15. А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим

16. А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.

17. И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.

18. И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:

19. Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.

20. Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.

21. И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.

22. И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.

23. О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.

24. И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?

25. Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.

26. А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?

27. Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.

28. И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?

29. А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;

30. И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.

31. И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.

32. И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;

33. И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.

34. А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.

35. И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?

36. Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.

37. Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.

38. И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,

39. И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.

40. Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.

41. И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.

42. И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.

43. И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.

44. Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.