Римљанима, глава 13
1. Свака душа да се покорава властима које владају; јер нема власти да није од Бога, а што су власти, од Бога су постављене.
2. Тако који се супроти власти супроти се наредби Божијој; а који се супроте примиће грех на себе.
3. Јер кнезови нису страх добрим делима него злим. Хоћеш ли, пак, да се не бојиш власти, чини добро, и имаћеш хвалу од ње;
4. Јер је слуга Божји теби за добро. Ако ли зло чиниш, бој се; јер узалуд не носи мача, јер је Божји слуга, осветник на гнев ономе који зло чини.
5. Тако се ваља покоравати не само од страха него и по савести.
6. Јер за то и порезе дајете; јер су слуге Божије које су за то исто постављене.
7. Подајте, дакле, свакоме шта сте дужни: коме дакле порезу, порезу; а коме царину, царину; а коме страх, страх; а коме част, част.
8. И не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другог; јер који љуби другог закон испуни.
9. Јер ово: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не зажели, и ако има још каква друга заповест, у овој се речи извршује, то јест: Љуби ближњег свог као самог себе.
10. Љубав не чини зла ближњему; дакле је љубав извршење закона.
11. И знајући ово време да је већ час дошао да устанемо од сна; јар нам је сад ближе спасење него ли кад веровасмо.
12. Ноћ прође, а дан се приближи: да одбацимо, дакле, сва дела тамна, и да се обучемо у оружје видела.
13. Да ходимо поштено као по дану: не у ждерању и пијанству, не у курварству и нечистоти, не у свађању и зависти;
14. Него се обуците у Господа Исуса Христа; и телу не угађајте по жељама.