Матеј, глава 22

 

1. И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:

Лука 14:16, Откр. 19:7, Откр. 19:9

2. Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.

3. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.

4. Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.

5. А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.

Псал. 81:11

6. А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.

1 Сол. 2:14

7. А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.

Иса. 10:5, Јер. 51:20, Дан. 9:26, Лука 19:27

8. Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.

Мат. 10:11, Лука 20:25, Дела 13:46

9. Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.

10. И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.

Мат. 13:38

11. Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.

Зах. 3:3, 2 Кор. 5:3, Ефес. 4:24, Кол. 3:10, Кол. 3:12, Откр. 3:4, Откр. 16:15, Откр. 19:8

12. И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.

Јов 31:14, Рим. 3:19

13. Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.

Мат. 8:12, Рим. 11:22

14. Јер су многи звани, али је мало избраних.

Мат. 20:16

15. Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.

Мар. 12:13, Лука 20:20

16. И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.

Лука 20:21

17. Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?

18. Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?

19. Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.

20. И рече им: Чији је образ овај и натпис?

21. И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.

Мат. 17:25, Лука 23:2, Рим. 13:7

22. И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.

Јов 5:13

23. Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га

Мат. 3:7, Мат. 16:6, Мар. 12:18, Лука 20:27, Дела 4:1, Дела 23:8, 1 Кор. 15:12, 2 Тим. 2:17

24. Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.

1 Мој. 38:8, 5 Мој. 25:5

25. У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.

26. А тако и други, и трећи, све до седмог.

27. А после свих умре и жена.

28. О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.

29. А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.

Јован 20:9, 2 Пет. 3:16

30. Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.

Псал. 103:20, Зах. 3:5, 1 Кор. 7:29, Откр. 5:11, Откр. 7:1, Откр. 7:11

31. А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:

32. Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.

2 Мој. 3:6, 2 Мој. 3:16, Мар. 12:26, Мар. 12:27, Лука 20:37, Дела 7:32, Јевр. 11:16

33. И чувши народ дивљаше се науци Његовој.

Мат. 7:28

34. А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.

35. И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:

36. Учитељу! Која је заповест највећа у закону?

37. А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.

5 Мој. 6:5, 5 Мој. 10:12, 5 Мој. 30:6, Приче 23:26, Мат. 12:29, Лука 10:27

38. Ово је прва и највећа заповест.

39. А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.

3 Мој. 19:18, Мар. 12:31, Рим. 13:9, Гал. 5:14, Јаков 2:8

40. О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.

Мат. 7:12, 1 Тим. 1:5

41. А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус

Мар. 12:35, Лука 20:41

42. Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.

Мат. 21:8

43. Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:

2 Сам. 23:2, Дела 2:30, 2 Пет. 1:21

44. Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?

Псал. 110:1, Дела 2:30, Дела 2:34, 1 Кор. 15:25, Јевр. 1:13

45. Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?

46. И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.

1 Цар. 10:1, Мар. 12:34, Лука 14:6

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga