1. О да би ми брат био, да би сао сисе матере моје! Нашавши те на пољу пољубила бих те, и не бих била прекорна.

2. Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје; ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавим, соком од шипака.

3. Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.

4. Заклињем вас, кћери јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је, докле јој не буде воља.

5. Ко је она што иде горе од пустиње наслањајући се на драгог свог? Под јабуком пробудих те, где те роди мати твоја, где те роди родитељка твоја.

6. Метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју. Јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њен као жар огњен, пламен Божји.

7. Многа вода не може угасити љубави, нити је реке потопити. Да ко даје све имање дома свог за ту љубав, осрамотио би се.

8. Имамо сестру малену, која још нема дојака. Шта ћемо чинити са сестром својом кад буде реч о њој?

9. Ако је зид, заградићемо на њему двор од сребра; ако ли врата, утврдићемо их даскама кедровим.

10. Ја сам зид и дојке су моје као куле. Тада постах у очима његовим као она која нађе мир.

11. Виноград имаше Соломун у Валамону; даде виноград чуварима да сваки доноси за род његов по хиљаду сребрника.

12. Мој виноград који ја имам, преда мном је. Нека теби, Соломуне, хиљада, и две стотине онима који чувају род његов.

13. Која наставаш у вртовима! Другови слушају глас твој, дај ми да га чујем.

14. Брже, драги мој! И буди као срна или као јеленче на горама мирисним.