2. Солуњанима, глава 2

 

1. Али вас молимо, браћо, за долазак Господа нашег Исуса Христа, и за наш састанак у Њему,

Мат. 24:31

2. Да се не дате ласно покренути од ума, нити да се плашите, ни духом ни речју, ни посланицом, као да је од нас послана, да је већ настао дан Христов.

Лука 17:24, Лука 19:11, Лука 21:9, 2 Сол. 2:15

3. Да вас нико не превари никаквим начином; јер неће доћи док не дође најпре отпад, и не покаже се човек безакоња, син погибли,

Иса. 37:23, Дан. 7:25, Јован 17:12, 2 Пет. 2:1, Откр. 9:20, Откр. 13:11

4. Који се противи и подиже више свега што се зове Бог или се поштује, тако да ће он сести у цркви Божјој као Бог показујући себе да је Бог.

Иса. 14:13, Иса. 14:14, Језек. 28:2, Дан. 7:8, Дан. 7:25, Јован 10:34, Откр. 13:6

5. Не памтите ли да сам вам ово казивао још кад сам код вас био?

6. И сад знате шта задржава да се не јави у своје време.

7. Јер се већ ради тајна безакоња, само док се уклони онај који сад задржава.

1 Јов. 4:3, Откр. 17:5

8. Па ће се онда јавити безаконик, ког ће Господ Исус убити духом уста својих, и искоренити светлошћу доласка свог;

Јов 4:9, Иса. 11:4, Дан. 7:10, Јевр. 10:27, Откр. 2:16

9. Ког је долазак по чињењу сотонином са сваком силом, и знацима и лажним чудесима,

5 Мој. 13:1, Мат. 24:24, Јован 8:41, Откр. 13:13

10. И са сваком преваром неправде међу онима који гину: јер љубави истине не примише, да би се спасли.

Приче 4:6, Иса. 29:9, Лука 8:12, Јевр. 10:27, 2 Пет. 3:7, Откр. 21:8

11. И зато ће им Бог послати силу преваре, да верују лажи;

1 Цар. 22:22, Језек. 14:9, Мат. 24:5, Рим. 1:24

12. Да приме суд сви који не вероваше истини, него волеше неправду.

13. А ми смо дужни свагда захваљивати Богу за вас, браћо љубазна Господу! Што вас је Бог од почетка изабрао за спасење у светињи Духа и вери истине.

Филиб. 3:12

14. У које вас дозва јеванђељем нашим, да добијете славу Господа нашег Исуса Христа.

15. Тако дакле, браћо, стојте и држите уредбе којима се научисте или речју или из посланице наше.

2 Сол. 3:6

16. А сам Господ наш Исус Христос, и Бог и Отац наш, коме омилесмо и даде нам утеху вечну и наду добру у благодати,

1 Јов. 4:10, Откр. 1:5

17. Да утеши срца ваша и да вас утврди у свакој речи и делу добром.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga