1. Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;

2. Него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.

3. Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,

4. У којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.

5. Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.

6. Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.

7. Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.

8. У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;

9. Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.

10. И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.

11. Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.

12. Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

13. Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.

14. Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.

15. Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.

16. Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.

17. Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.

18. Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.