Јеврејима, глава 11

 

1. Вера је, пак, тврдо чекање оног чему се надамо, и доказивање оног што не видимо.

Рим. 8:24

2. Јер у њој стари добише сведочанство.

Јевр. 12:1

3. Вером познајемо да је свет речју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало.

Псал. 148:5, Јован 1:3

4. Вером принесе Авељ Богу већу жртву него Каин, кроз коју доби сведочанство да је праведник, кад Бог посведочи за даре његове; и кроз њу он мртав још говори.

1 Мој. 4:4, 1 Јов. 3:12

5. Вером би Енох пренесен да не види смрт; и не нађе се, јер га Бог премести, јер пре него га премести, доби сведочанство да угоди Богу.

1 Мој. 5:22, 1 Мој. 5:24, 1 Сол. 4:17

6. А без вере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да верује да има Бог и да плаћа онима који Га траже.

Јован 3:18, Јован 3:36

7. Вером Ноје примивши заповест и побојавши се оног што још не виде, начини ковчег за спасење дома свог, којим осуди сав свет, и поста наследник правде по вери.

1 Мој. 6:13, 1 Мој. 7:23, Језек. 33:5, Рим. 3:22, Филиб. 3:9

8. Вером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју хтеде да прими у наследство, и изиђе не знајући куда иде.

9. Вером дође Авраам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, сунаследницима обећања тог.

1 Мој. 12:8, 1 Мој. 25:27

10. Јер чекаше град који има темеље, коме је зидар и Творац Бог.

Иса. 14:32

11. Вером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни и роди преко времена старости; јер држаше за верног Оног који обећа.

1 Мој. 17:19, Лука 1:36, Рим. 4:19

12. Зато се и родише од једног, још готово мртвог, као звезде небеске мноштвом, и као небројени песак покрај мора.

Рим. 4:19

13. У вери помреше сви ови не примивши обећања, него га видевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи.

1 Мој. 47:9, 1 Мој. 49:10, 4 Мој. 24:17, Јован 8:56

14. Јер који тако говоре показују да траже отачанство.

Јевр. 13:14

15. И да би се они опоменули оног из ког изиђоше, имали би време да се врате.

16. Али сад боље желе, то јест небеско. Зато се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град.

2 Мој. 3:6, 2 Мој. 3:15, Филиб. 3:20

17. Вером приведе Авраам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто беше примио обећање,

1 Мој. 22:1, Јаков 2:21

18. У коме беше казано: У Исаку назваће ти се семе;

1 Мој. 21:12

19. Помисливши да је Бог кадар и из мртвих васкрснути; зато га и узе за прилику.

20. Вером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи.

1 Мој. 27:27

21. Вером благослови Јаков умирући сваког сина Јосифовог, и поклони се врху палице његове.

1 Мој. 47:31, 1 Мој. 48:5, 1 Мој. 48:15

22. Вером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевих, и заповеда за кости своје.

1 Мој. 50:24, 2 Мој. 13:19

23. Вером Мојсија, пошто се роди, крише три месеца родитељи његови, јер видеше красно дете, и побојаше се заповести цареве.

2 Мој. 1:16, 2 Мој. 2:2

24. Вером Мојсије, кад би велики, не хтеде да се назива син кћери Фараонове;

2 Мој. 2:11

25. И воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост греха:

Псал. 84:10, Мат. 5:10

26. Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага мисирског; јер гледаше на плату.

27. Вером остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше Оног који се не види, као да Га виђаше.

2 Мој. 10:29, Рим. 8:25

28. Вером учини пасху и пролив крви, да се онај који губљаше прворођене не дотакне до њих.

2 Мој. 12:21

29. Вером пређоше Црвено Море као по сувој земљи; које и Мисирци окушавши потопише се.

30. Вером падоше зидови јерихонски, кад се обилази око њих седам дана.

Ис.Н. 6:20

31. Вером Раав курва не погибе с неверницима, примивши уходе с миром, и изведавши их другим путем.

Јаков 2:25

32. И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао приповедати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другим пророцима,

Суд. 4:6, Суд. 6:11, Суд. 11:1, Суд. 13:24, 1 Сам. 1:20, 1 Сам. 16:1

33. Који вером победише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,

1 Сам. 17:34, Дан. 6:22

34. Угасише силу огњену, побегоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растераше војске туђе;

1 Сам. 14:13, 1 Сам. 17:34, 1 Сам. 17:51, 2 Цар. 20:7, Псал. 6:8, Дан. 3:25, Дан. 3:27, Дан. 6:22

35. Жене примише своје мртве из васкрсења; а други бише побијени, не примивши избављење, да добију боље васкрсење;

1 Цар. 17:22, 2 Цар. 4:35, 2 Цар. 4:37, Дан. 11:33, Дела 22:25

36. А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;

1 Мој. 39:20, Јер. 20:2

37. Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;

1 Цар. 21:13, 2 Цар. 1:8, 2 Дн. 24:21, Дела 7:58

38. Којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским.

1 Цар. 18:4

39. И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећања;

40. Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.

Рим. 11:26, Откр. 6:11

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga