1. Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?

2. Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;

3. Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;

4. Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.

5. Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;

6. Жању њиву и беру виноград који није њихов;

7. Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,

8. Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.

9. Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.

10. Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.

11. Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.

12. Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.

13. Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.

14. Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.

15. И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.

16. Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.

17. Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.

18. Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.

19. Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.

20. Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.

21. Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.

22. Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.

23. Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.

24. Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.

25. Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?