Лука, глава 7

 

1. А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.

2. У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.

Мат. 8:5

3. А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.

4. А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;

5. Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.

6. А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;

7. Зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.

8. Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.

9. А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.

Рим. 3:1, Рим. 9:4

10. И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.

11. И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.

12. Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.

Амос 8:10

13. И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.

Плач 3:32, Јован 11:33, Јован 11:35, Јевр. 4:15

14. И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.

1 Цар. 17:21, Јов 14:12, Јов 14:14, Лука 8:54, Јован 11:43, Дела 9:40, Рим. 4:17, Ефес. 5:14

15. И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.

16. А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.

2 Мој. 4:31, Псал. 106:4, Лука 1:65, Лука 1:68, Лука 24:19, Јован 4:19, Јован 6:14, Јован 7:40, Јован 9:17, Дела 2:22, Дела 7:37

17. И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.

18. И јавише Јовану ученици његови за све ово.

Мат. 11:2

19. И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?

Језек. 21:32, Језек. 34:23, Језек. 34:29, Дан. 9:24, Мих. 5:2, Агеј 2:7, Зах. 9:9, Мал. 3:1

20. Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?

21. А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.

22. И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.

Иса. 29:18, Иса. 35:5, Иса. 42:6, Иса. 61:1, Соф. 3:12, Мат. 11:4, Лука 4:18, Јаков 2:5

23. И благо ономе који се не саблазни о мене.

24. А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?

Мат. 11:7

25. Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.

26. Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;

27. Јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.

Иса. 40:3, Мал. 3:1, Лука 1:16, Лука 1:76, Јован 1:23

28. Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.

29. И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;

Мат. 3:5, Лука 3:12

30. А фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, И не хтеше да их он крсти.

Дела 20:27

31. А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?

Мат. 11:16

32. Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.

Зах. 8:5

33. Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;

Мат. 3:4, Лука 1:15

34. Дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.

35. И оправдаше премудрост сва деца њена.

Мат. 11:19, 1 Кор. 1:23

36. Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:

Мат. 26:6, Јован 11:2

37. И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;

Лука 8:2

38. И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.

Зах. 12:10

39. А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.

Лука 15:2

40. И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.

41. А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.

Мат. 18:28

42. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.

Псал. 32:1, Псал. 51:1, Псал. 103:3, Иса. 1:18, Иса. 43:25, Иса. 44:22, Дан. 9:18

43. А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.

44. И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.

1 Мој. 18:4, 1 Тим. 5:10, Јаков 2:3

45. Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.

1 Мој. 29:11, Мат. 26:48, 1 Кор. 16:20

46. Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.

Псал. 23:5, Псал. 45:7, Псал. 92:10, Проп. 9:8

47. Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.

Јован 21:7, 1 Тим. 1:14

48. А њој рече: Опраштају ти се греси.

Мат. 9:2, Мар. 2:5

49. И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?

Иса. 53:3, Мат. 9:3

50. А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.

Мат. 9:22, Мар. 5:34, Лука 8:48, Лука 17:19, Лука 18:42

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga