Римљанима, глава 4

 

1. Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао?

2. Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога.

1 Кор. 9:16

3. Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду.

1 Мој. 15:6, Гал. 3:6, Јаков 2:23

4. А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.

Рим. 9:32, Рим. 11:6

5. А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.

Ис.Н. 24:2, Дела 13:39, Гал. 2:16

6. Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона:

Јер. 23:6, Дан. 9:24, 1 Кор. 1:30, 2 Кор. 5:19, 2 Пет. 1:1, Откр. 5:9

7. Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише.

Псал. 32:1

8. Благо човеку коме Господ не прима греха.

9. Ово, дакле, блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вера у правду.

10. Како му се, дакле, прими? Или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.

11. И прими знак обрезања као печат правде вере коју имаше у необрезању, да би био отац свих који верују у необрезању; да се и њима прими у правду;

1 Мој. 17:10, Лука 19:9, Јован 8:39, Гал. 3:6

12. И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе стопама вере која беше у необрезању оца нашег Авраама.

13. Јер обећање Аврааму или семену његовом да буде наследник свету не би законом него правдом вере.

1 Мој. 12:3, Гал. 3:29, Јевр. 7:6

14. Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање.

Гал. 3:18, Гал. 5:4

15. Јер закон гради гнев; јер где нема закона нема ни преступа.

Рим. 5:13, 1 Кор. 15:57

16. Зато од вере да буде по милости да обећање тврдо остане свему семену, не само који је од закона него и који је од вере Авраама, који је отац свима нама,

Рим. 3:24, Рим. 9:8, Кол. 3:11

17. (Као што стоји написано: Поставих те оца многим народима) пред Богом коме верова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јесте:

Језек. 37:3, Рим. 8:11, 1 Кор. 1:28, Ефес. 2:1, 1 Тим. 6:13, 1 Пет. 2:10

18. Он верова на наду кад се није било ничему надати да ће он бити отац многим народима, као што му беше речено: Тако ће бити семе твоје.

1 Мој. 15:5

19. И не ослабивши вером не погледа ни на своје већ уморено тело, јер му беше негде око сто година, ни на мртвост Сарине материце.

Јевр. 11:11, Јевр. 11:12

20. И за обећање Божије не посумња се неверовањем, него ојача у вери, и даде славу Богу.

21. И знаше јамачно да шта обећа кадар је и да учини.

Зах. 8:6

22. Зато се и прими њему у правду.

23. Али није писано за њега једног само да му се прими,

2 Тим. 3:16

24. Него и за нас, којима ће се примити ако верујемо Оног који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвих,

Дела 13:30, 1 Пет. 1:21

25. Који се предаде за грехе наше, и устаде за оправдање наше.

Иса. 53:5, Јевр. 9:28, 1 Пет. 3:18, 1 Јов. 1:7

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga