Језекиљ, глава 33

 

1. Опет ми дође реч Господња говорећи:

2. Сине човечји, говори синовима народа свог, и кажи им: Кад пустим на коју земљу мач, ако народ оне земље узме кога између себе, и поставе га себи за стражара,

2 Сам. 18:24, Иса. 21:8, Језек. 3:11, Ос. 9:8

3. И он видевши мач где иде на земљу затруби у трубу, и опомене народ,

4. Ако се ко чувши трубу не узме на ум, и мач дошавши погуби га, крв ће његова бити на његовој глави.

3 Мој. 20:9, 3 Мој. 20:11, 2 Сам. 1:16, Језек. 18:13, Дела 18:6

5. Јер чу глас трубни, и не узе се на ум, крв ће његова бити на њему; да се узе на ум, сачувао би душу своју.

6. Ако ли стражар видевши мач где иде не затруби у трубу и народ не буде опоменут, а мач дошав погуби кога између њих, тај ће погинути за своје безакоње, али ћу крв његову искати из руке стражареве.

Иса. 56:10

7. И тебе, сине човечји, тебе поставих стражарем дому Израиљевом; слушај дакле реч из мојих уста и опомињи их од мене.

Језек. 3:17, Авак. 2:1

8. Кад кажем безбожнику: Безбожниче, погинућеш; а ти не проговориш и не опоменеш безбожника да се прође пута свог; тај ће безбожник погинути за своје безакоње; али ћу крв његову искати из твоје руке.

Приче 8:36, Иса. 3:11

9. Ако ли ти опоменеш безбожника да се врати са свог пута, а он се не врати са свог пута, он ће погинути за своје безакоње, а ти ћеш сачувати душу своју.

Приче 29:1, Лука 12:37, Дела 13:46, Јевр. 2:2

10. Зато ти, сине човечји, реци дому Израиљевом: Ви говорите овако и кажете: Преступи наши и греси наши на нама су, и с њих пропадамо; како бисмо живели?

Иса. 49:14, Језек. 24:23

11. Реци им: Тако био ја жив, говори Господ Господ, није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свог пута и буде жив; вратите се, вратите се са злих путева својих, јер зашто да мрете, доме Израиљев?

2 Сам. 14:14, Иса. 55:6, Плач 3:33, Језек. 18:3, Језек. 18:31, Језек. 18:32, Ос. 11:9, Рим. 11:11, 1 Тим. 2:4

12. Зато ти, сине човечји, реци синовима народа свог: Праведног неће избавити правда његова кад згреши, и безбожник неће пропасти са безбожности своје кад се врати од безбожности своје, као што праведник не може с ње живети кад згреши.

2 Дн. 7:14, Језек. 3:20

13. Кад кажем праведнику да ће доиста живети, а он се поузда у правду своју па учини неправду, од све правде његове ништа се неће споменути, него ће погинути с неправде своје коју учини.

Језек. 3:20, Лука 18:9

14. А кад кажем безбожнику: Доиста ћеш погинути, а он се обрати од грех свог и стане чинити суд и правду,

15. И врати безбожник залог, и врати шта је отео, и стане ходити по уредбама животним не чинећи безакоња, доиста ће бити жив, неће умрети.

2 Мој. 22:1, 3 Мој. 18:5, 4 Мој. 5:6, Језек. 18:7, Језек. 20:11, Мат. 19:17, Лука 19:8

16. Од свих греха што је згрешио ништа му се неће споменути; чинио је суд и правду, доиста ће жив бити.

Језек. 18:22

17. А синови народа твог говоре: Није прав пут Господњи; а њихов пут није прав.

18. Кад се праведник одврати од правде своје и учини неправду, погинуће с тога.

19. А кад се безбожник одврати од своје безбожности и учини суд и правду, он ће жив бити с тога.

20. А ви говорите: Није прав пут Господњи. Судићу вам, доме Израиљев, свакоме по путевима његовим.

Језек. 18:3, Језек. 18:25

21. А дванаесте године робовања нашег, десетог месеца, петог дана дође к мени један који утече из Јерусалима, и рече: Узе се град.

2 Цар. 25:4, Језек. 1:2, Језек. 24:26, Језек. 32:17, Језек. 40:1

22. А рука Господња дође нада ме увече пре него дође онај што побеже, и отвори ми уста докле онај дође к мени ујутру; отворише ми се уста, те више не ћутах.

Језек. 1:3, Језек. 3:22, Језек. 3:27

23. И дође ми реч Господња говорећи:

24. Сине човечји, који живе у оним пустолинама у земљи Израиљевој говоре и кажу: Аврам беше један, и наследи ову земљу; а нас је много; нама је дата ова земља у наследство.

Иса. 51:2, Језек. 34:2, Језек. 36:4, Мих. 3:11, Мат. 3:9, Јован 8:39, Дела 7:5

25. Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Једете с крвљу, и очи своје подижете ка гадним боговима својим, и крв проливате, и хоћете да наследите земљу?

1 Мој. 9:4, Језек. 18:6, Језек. 22:6

26. Опирете се на мач свој, чините гадове, и скврните сваки жену ближњег свог, и хоћете да наследите земљу?

27. Овако им реци: Овако вели Господ Господ: Тако ја жив био, који су у пустолинама, пашће од мача; и који је у пољу, зверима ћу га дати да га изједу; а који су по градовима и по пећинама, од помора ће помрети.

Суд. 6:2, Језек. 14:21, Језек. 39:4

28. Тако ћу сасвим опустети ту земљу, и нестаће поноса силе њене, и опустеће горе Израиљеве да неће нико пролазити.

2 Дн. 36:21, Иса. 6:11, Јер. 9:11, Језек. 6:2, Језек. 24:21, Језек. 36:34

29. И они ће познати да сам ја Господ кад земљу сасвим опустим за све гадове њихове што чинише.

30. А о теби, сине човечји, синови народа твог казују о теби уза зидове и на вратима кућним, и говоре један другом, сваки брату свом, и веле: Ходите и чујте каква реч дође од Господа.

Иса. 29:13

31. И долазе к теби као кад се народ скупља, и народ мој седа пред тобом, и слуша речи твоје, али их не извршује; у устима су им љупке, а срце њихово иде за својим лакомством.

2 Цар. 5:25, Језек. 20:1

32. И гле, ти си им као љупка песма, као човек лепог гласа и који добро свира; слушају речи твоје, али их не извршују.

Јаков 1:22

33. Али кад то дође, а ево иде, онда ће познати да је био пророк међу њима.

Језек. 2:5

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga