Језекиљ, глава 3

 

1. И рече ми: Сине човечји, поједи шта је пред тобом, поједи ову књигу, па иди, говори дому Израиљевом.

Језек. 2:8, Језек. 2:9, Откр. 10:9

2. И отворих уста, и заложи ме оном књигом.

3. И рече ми: Сине човечји, нахрани трбух свој и црева своја напуни овом књигом коју ти дајем. И поједох је, и беше ми у устима слатка као мед.

Откр. 10:9, Откр. 10:10

4. Затим рече ми: Сине човечји, иди к дому Израиљевом, и говори и моје речи.

Језек. 3:10

5. Јер се не шаљеш к народу непознатог језика и неразумљивог говора, него к дому Израиљевом;

6. Не к многим народима непознатог језика и неразумљивог говора којима речи не би разумео; к њима да те пошаљем, послушали би те.

Лука 10:13

7. Али дом Израиљев неће те послушати, јер неће мене да послушају; јер је сав дом Израиљев тврдог образа и упорног срца.

Јован 15:20

8. Ево дадох теби образ тврд према њиховом образу и чело тврдо према њиховом челу.

9. Као камен дијамант, тврђе од стене дадох ти чело; не бој их се, нити се плаши од њих, зато што су дом одметнички.

Јер. 1:18

10. Потом рече ми: Сине човечји, све речи моје што ћу ти говорити примај у срце своје и слушај ушима својим.

11. И к робљу, к синовима народа свог, и говори им и реци им: Тако вели Господ Господ; послушали или не послушали.

Језек. 2:5

12. Тада подиже ме дух, и чух за собом глас где се силно разлеже: Благословена слава Господња с места Његовог;

Језек. 8:3, Језек. 11:1, Дела 8:39

13. И лупу крила оних животиња која удараху једно у друго и праску точкова према њима, глас који се силно разлегаше.

14. И дух ме подиже и однесе и иђах жалостан од срдње у духу свом; али рука Господња силна беше нада мном.

2 Цар. 3:15, Језек. 11:1

15. И дођох к робљу у Телавив, које становаше на реци Хевару, и седох где они сеђаху, и седех онде међу њима чудећи се.

Јов 2:13, Псал. 137:1

16. А после седам дана дође ми реч Господња говорећи:

17. Сине човечји, поставих те стражарем дому Израиљевом, да слушаш речи из мојих уста и опомињеш их од мене.

Пес. 3:3, Пес. 5:7, Иса. 21:6, Иса. 21:8, Иса. 21:11, Иса. 52:8, Иса. 56:10, Јер. 6:17, Јевр. 13:17

18. Кад кажем безбожнику: Погинућеш, а ти га не опоменеш и не говориш му да би одвратио безбожника од безбожног пута његовог, да би га сачувао у животу, онај ће безбожник погинути са свог безакоња; али ћу крв његову искати из твојих руку.

Језек. 3:20, Језек. 33:6, Рим. 1:16, 1 Тим. 4:16

19. А кад ти опоменеш безбожника, а он се не врати од безбожности своје и са злог пута свог, он ће погинути с безакоња свог, а ти ћеш сачувати душу своју.

Дела 20:26

20. Ако ли се праведник одврати од правде своје, и стане чинити безакоње, и ја му подметнем на шта ће се спотаћи, те погине, а ти га не опомену, он ће погинути са свог греха, и неће се поменути праведна дела његова што је чинио, али ћу крв његову искати из твоје руке.

Језек. 18:24, Језек. 33:12, 2 Пет. 2:20

21. Ако ли ти опоменеш праведника да не греши правеник, и он престане грешити, он ће живети, јер прими опомену, а ти ћеш сачувати душу своју.

Дела 18:6, Рим. 2:7

22. И дође онде нада ме рука Господња, и рече ми: Устани, изиђи у поље, и онде ћу говорити с тобом.

Језек. 8:4

23. И уставши отидох у поље, а гле, слава Господња стајаше онде као слава коју видех на реци Хевару, и падох на лице своје.

Језек. 1:1, Језек. 1:28, Језек. 8:4, Језек. 44:4

24. И уђе у ме дух, и постави ме на ноге; и проговори са мном и рече ми: Иди, затвори се у кућу своју.

Језек. 2:2

25. Јер, сине човечји, ево, метнуће на те узице, и свезаће те њима, и нећеш излазити међу њих.

Језек. 4:8

26. И ја ћу учинити да ти се језик прилепи за грло, те ћеш онемети, и нећеш их карати, јер су дом одметнички.

Језек. 2:5, Језек. 24:27, Ос. 4:4, Лука 1:20, Лука 1:22

27. Али кад ти проговорим, отворићу ти уста, и казаћеш им: Овако вели Господ Господ; ко ће слушати, нека слуша, а ко неће слушати, нека не слуша: јер су дом одметнички.

Језек. 12:2, Језек. 24:27, Језек. 33:22

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga