Лука, глава 24

 

1. А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;

Мат. 28:1, Мар. 16:1, Лука 23:56, Лука 24:22, Јован 20:1

2. Али нађоше камен одваљен од гроба.

Јован 11:38

3. И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.

Мар. 16:5

4. И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;

1 Мој. 18:2, Мат. 28:2, Мар. 16:5, Јован 20:12, Дела 1:10

5. А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?

6. Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,

Мат. 16:21, Мар. 8:31, Лука 9:22

7. Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.

Дела 8:35

8. И опоменуше се речи Његових.

Јован 2:22, Јован 14:26

9. И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.

Мат. 28:8, Мар. 16:8, Мар. 16:10

10. А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.

Лука 8:3

11. И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.

Мар. 16:11, Лука 24:41

12. А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.

Јован 20:3

13. И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.

14. А они говораху међу собом о свима овим догађајима.

5 Мој. 6:7, Мал. 3:16

15. И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.

Мат. 18:20, Мар. 16:12

16. А очи им се држаху да Га не познаше.

Јован 20:14, Јован 21:4

17. А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

Јован 16:20

18. А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?

Јован 19:25

19. И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;

Јован 3:2, Јован 6:14, Дела 2:22, Дела 7:22

20. Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?

Дела 13:27

21. А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.

Дела 1:6

22. А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,

23. И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.

24. И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.

25. И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!

Гал. 3:1

26. Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?

Псал. 22:1, Псал. 22:30, Иса. 53:1, Иса. 53:11, Дела 17:3, 1 Кор. 15:3, Филиб. 2:6, Филиб. 2:10, Јевр. 2:8, Јевр. 2:10, 1 Пет. 1:11

27. И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.

1 Мој. 3:15, 1 Мој. 22:18, 1 Мој. 26:4, 1 Мој. 49:10, 4 Мој. 21:9, 5 Мој. 18:15, Псал. 16:9, Псал. 22:1, Псал. 22:30, Псал. 132:11, Иса. 7:14, Иса. 9:6, Иса. 40:10, Јер. 23:5, Језек. 37:25, Дан. 9:24

28. И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.

1 Мој. 19:2, 1 Мој. 32:26, Мар. 6:48

29. И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.

Суд. 19:9, Јован 4:40, Дела 16:15

30. И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.

31. Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.

32. И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?

Псал. 39:3

33. И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,

34. Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.

1 Кор. 15:5

35. И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.

36. А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.

Мар. 16:14

37. А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.

38. И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

39. Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.

1 Јов. 1:1

40. И ово рекавши показа им руке и ноге.

Јован 20:27

41. А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?

Јован 21:5, Дела 12:14

42. А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.

43. И узевши изједе пред њима.

Дела 10:41

44. И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.

Мат. 16:21

45. Тада им отвори ум да разумеју писмо.

Мар. 9:31, Дела 16:14, 2 Кор. 4:6

46. И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;

47. И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.

1 Мој. 12:3, Псал. 22:27, Иса. 49:6, Јер. 31:34, Дан. 9:24, Ос. 2:23, Мих. 4:2, Мал. 1:11, Гал. 3:14

48. А ви сте сведоци овоме.

Јован 15:27, Дела 1:22

49. И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.

Иса. 44:3, Јоило 2:28, Дела 1:4, Дела 2:1, Дела 2:33, Дела 16:7

50. И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.

Дела 1:12

51. И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.

Ефес. 1:20

52. И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.

Дела 1:12

53. И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.

Дела 2:46

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga