1. Коринћанима, глава 14

 

1. Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.

3 Мој. 19:18, 4 Мој. 11:25, Мат. 22:39, Мар. 12:31, Рим. 12:6, Рим. 13:8, 1 Кор. 12:30, Гал. 5:14, Ефес. 5:2

2. Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.

Мат. 13:11, Мат. 16:17, Мар. 4:11, Дела 2:4, Дела 10:46, Кол. 1:26

3. А који пророкује говори људима за поправљање и утеху и утврђење.

Рим. 15:4

4. Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.

5. Али ја бих хтео да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.

4 Мој. 11:29

6. А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?

7. Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различан глас не дају, како ће се разумети шта се свира или гуди?

Јов 12:11

8. Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој?

9. Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.

1 Кор. 9:26

10. Има на свету Бог зна колико различних гласова, али ниједан није без значења.

11. Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац.

12. Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.

13. Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује.

1 Кор. 12:10

14. Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.

15. Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.

Псал. 47:7, Ефес. 5:19

16. Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји место простака рећи "Амин" по твом благослову, кад не зна шта говориш?

5 Мој. 27:15, 1 Кор. 11:24

17. Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.

18. Хвала Богу мом што говорим језике већма од свих вас.

19. Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком.

Авак. 2:2

20. Браћо! Не будите деца умом, него пакошћу детињите, а умом будите савршени.

Псал. 119:99, Мат. 11:25, Мат. 18:3, Рим. 16:19, Јевр. 5:12, 1 Пет. 2:2

21. У закону пише: Другим језицима и другим уснама говорићу народу овом, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.

Иса. 28:11, Јован 10:34

22. Зато су језици за знак не онима који верују, него који не верују; а пророштво не онима који не верују, него који верују.

23. Ако се дакле скупи црква сва на једно место, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или неверници, неће ли рећи да сте полудели?

1 Мој. 11:9, Ос. 9:7, Дела 2:13

24. А ако сви пророкују, и дође какав неверник или простак, буде покаран од свих и суђен од свих.

25. И тако тајне срца његовог бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.

Иса. 45:14, Зах. 8:23

26. Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.

Рим. 14:19, 1 Кор. 12:8, Ефес. 4:12

27. Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.

28. Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.

29. А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.

30. Ако ли се открије шта другом који седи, нека чека док први ућути.

1 Сол. 5:19

31. Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче и сви да се теше.

5 Мој. 33:10, Проп. 12:9, Рим. 12:7

32. И духови пророчки покоравају се пророцима;

1 Јов. 4:1

33. Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свим црквама светих.

4 Мој. 7:11, 1 Кор. 11:16, 1 Кор. 14:40

34. Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.

1 Мој. 3:16, 1 Кор. 11:3, Ефес. 5:22, 1 Тим. 2:11, 1 Пет. 3:1

35. Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.

36. Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или самим вама дође?

Иса. 2:3

37. Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су Господње заповести.

Лука 10:16, 2 Кор. 10:7

38. Ако ли ко не разуме, нека не разуме.

39. Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.

1 Кор. 12:31

40. А све нека бива поштено и уредно.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga