1. Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.

2. Иначе би се престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакве савести за грехе, кад се једном очисте;

3. Него се њима сваке године чини спомен за грехе.

4. Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.

5. Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.

6. Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.

7. Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.

8. И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;

9. Тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.

10. По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.

11. И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.

12. А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.

13. Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.

14. Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.

15. А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:

16. Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;

17. И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.

18. А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.

19. Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.

20. Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,

21. И свештеника великог над домом Божијим:

22. Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;

23. Да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;

24. И да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,

25. Не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.

26. Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;

27. Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.

28. Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.

29. Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?

30. Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.

31. Страшно је упасти у руке Бога Живога.

32. Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,

33. Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.

34. Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.

35. Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.

36. Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.

37. Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.

38. А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.

39. А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.