1. И трећи дан би свадба у Кани галилејској, и онде беше мати Исусова.

2. А позван беше и Исус и ученици Његови на свадбу.

3. И кад неста вина, рече мати Исусова Њему: Немају вина.

4. Исус јој рече: Шта је мени до тебе жено? Још није дошао мој час.

5. Рече мати Његова слугама: Шта год вам рече учините.

6. А онде беше шест водених судова од камена, постављених по обичају јеврејског чишћења, који узимаху по два или по три ведра.

7. Рече им Исус: Напуните судове воде. И напунише их до врха.

8. И рече им: Захватите сад и носите куму. И однесоше.

9. А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не знаше откуда је (а слуге знаху које су захватиле воду), зовну кум женика,

10. И рече му: Сваки човек најпре добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино досле.

11. Ово учини Исус почетак чудесима у Кани галилејској, и показа славу своју; и ученици Његови вероваше Га.

12. Потом сиђе у Капернаум, Он и мати Његова, и браћа Његова, и ученици Његови, и онде стајаше не много дана.

13. И близу беше пасха јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим.

14. И нађе у цркви где седе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мењаху.

15. И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мењачима просу новце и столове испремета;

16. И рече онима што продаваху голубове: Носите то одавде, и не чините од дома Оца мог дом трговачки.

17. А ученици се Његови опоменуше да у писму стоји: Ревност за кућу Твоју изједе ме.

18. А Јевреји одговарајући рекоше Му: Какав нам знак показујеш, да то можеш чинити?

19. Исус одговори и рече им: Развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути.

20. А Јевреји рекоше: Четрдесет и шест година грађена је ова црква, а ти за три дана да је подигнеш?

21. А Он говораше за цркву тела свог.

22. А кад уста из мртвих, опоменуше се ученици Његови да ово говораше, и вероваше писму и речи коју рече Исус.

23. А кад беше у Јерусалиму на празник пасхе, многи вероваше у име Његово, видећи чудеса Његова која чињаше.

24. Али Исус не повераваше им себе; јер их све знаше,

25. И не требаше Му да ко сведочи за човека; јер сам знаше шта беше у човеку.