2. Мојсијева, глава 12

 

1. И рече Господ Мојсију и Арону у земљи мисирској говорећи:

2. Овај месец да вам је почетак месецима, да вам је први месец у години.

2 Мој. 13:4, 2 Мој. 40:2, 5 Мој. 16:1, Језек. 45:18

3. Кажите свему збору Израиљевом и реците: Десетог дана овог месеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом;

2 Цар. 23:21

4. Ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи суседа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре.

5. А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите.

3 Мој. 22:19, 4 Мој. 7:57, Мал. 1:8, Мал. 1:14, Јевр. 9:14, 1 Пет. 1:19

6. И чувајте га до четрнаестог дана овог месеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече.

3 Мој. 23:5, 3 Мој. 23:15, 4 Мој. 9:3, 4 Мој. 28:16, 5 Мој. 16:1, 5 Мој. 16:6, 2 Дн. 35:1, Мар. 14:14

7. И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести.

8. И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хлебом пресним и са зељем горким нека једу.

4 Мој. 9:11, 2 Дн. 35:12, 1 Кор. 5:8

9. Немојте јести сирово ни у води кувано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом.

10. И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би шта остало до јутра, спалите на ватри.

2 Мој. 16:19, 2 Мој. 23:18, 2 Мој. 34:25, 4 Мој. 9:12, 5 Мој. 16:4

11. А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи.

5 Мој. 16:5, Иса. 52:12

12. Јер ћу проћи по земљи мисирској ту ноћ, и побићу све првенце у земљи мисирској од човека до живинчета, и судићу свим боговима мисирским, ја Господ.

2 Мој. 11:4, 2 Мој. 12:23, 4 Мој. 33:4, Иса. 19:1, Јер. 43:12, Амос 5:17

13. А крв она биће вам знак на кућама, у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убијати по земљи мисирској.

Јевр. 11:28

14. И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете га Господу од колена до колена; празнујте га законом вечним.

3 Мој. 23:4, 2 Цар. 23:21

15. Седам дана једите хлебове пресне, и првог дана уклоните квасац из кућа својих; јер ко би год јео шта с квасцем од првог дана до седмог, истребиће се она душа из Израиља.

1 Мој. 17:14, 4 Мој. 9:13, 4 Мој. 28:17, 5 Мој. 16:3, 5 Мој. 16:8, 1 Кор. 5:7

16. Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим шта треба за јело свакој души, то ћете само готовити.

Јован 19:31

17. И држите дан пресних хлебова, јер у тај дан изведох војске ваше из земље мисирске; држите тај дан од кољена до кољена законом вечним.

2 Мој. 13:3

18. Првог месеца четрнаести дан увече почните јести пресне хлебове па до двадесет првог дана истог месеца увече.

3 Мој. 23:5

19. За седам дана да се не нађе квасца у кућама вашим; јер ко би год јео шта с квасцем, истребиће се она душа из збора Израиљевог, био дошљак или рођен у земљи.

2 Мој. 23:15, 2 Мој. 34:18, 4 Мој. 9:13

20. Ништа с квасцем немојте јести, него једите хлеб пресан по свим становима својим.

21. И сазва Мојсије све старешине израиљске, и рече им: Изберите и узмите себи јагње или јаре по породицама својим, и закољите пасху.

4 Мој. 9:4, Ис.Н. 5:10, Језд. 6:20, Лука 22:7

22. И узмите киту исопа и замочите је у крв, која ће бити у здели, и покропите горњи праг и оба довратка крвљу, која ће бити у здели, и ниједан од вас да не излази на врата кућна до јутра.

2 Мој. 12:7

23. Јер ће изаћи Господ да бије Мисир, па кад види крв на горњем прагу и на оба довратка, проћи ће Господ мимо она врата, и неће дати крвнику да уђе у куће ваше да убија.

2 Сам. 24:16, Језек. 9:1, Језек. 9:6, 1 Кор. 10:10, Јевр. 11:28, Откр. 7:3, Откр. 9:4

24. И држите ово као закон теби и синовима твојим довека.

25. И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је казао, држите ову службу.

26. И кад вам кажу синови ваши: Каква вам је то служба?

2 Мој. 13:8, 2 Мој. 13:14, 5 Мој. 32:7, Ис.Н. 4:6, Псал. 78:4, Псал. 78:6

27. Реците: Ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. Тада народ сави главу и поклони се.

28. И отидоше и учинише синови Израиљеви, како заповеди Господ преко Мојсија и Арона, тако учинише.

29. А око поноћи поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца Фараоновог који хтеде седети на престолу његовом до првенца сужња у тамници, и шта год беше првенац од стоке.

4 Мој. 8:17, 4 Мој. 33:4, Псал. 37:36, Псал. 78:51, Псал. 105:36, Псал. 135:8, Псал. 136:10

30. Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуге његове и сви Мисирци, и би вика велика у Мисиру, јер не беше куће у којој не би мртваца.

2 Мој. 11:6, 1 Сам. 5:12, Приче 21:13, Језек. 7:27, Зах. 12:10, Јаков 2:13

31. И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: Устајте, идите из народа мог и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што говористе.

2 Мој. 3:20, 2 Мој. 6:1, 2 Мој. 10:9, 2 Мој. 11:1, 2 Мој. 11:6, 1 Сам. 6:6, Псал. 105:38

32. Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите.

33. И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер говораху: Изгибосмо сви.

1 Мој. 20:3, 2 Мој. 10:7, 2 Мој. 11:8, 5 Мој. 16:3, Псал. 105:38, Иса. 52:12

34. И народ узе тесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја.

35. И учинише синови Израиљеви по заповести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца накита сребрних и накита златних и хаљина.

2 Мој. 3:22, 2 Мој. 11:2, Псал. 105:37

36. И Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако опленише Мисирце.

1 Мој. 3:22, 1 Мој. 15:14, 2 Мој. 3:21

37. И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина хиљада пешака, самих људи осим деце.

1 Мој. 12:2, 1 Мој. 46:3, 1 Мој. 47:11, 2 Мој. 38:26, 4 Мој. 1:46, 4 Мој. 11:21, 4 Мој. 33:3, 4 Мој. 33:5

38. И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много.

39. И од теста које изнесоше из Мисира испекоше погаче пресне, јер не беше ускисло кад их потераше Мисирци, те не могаше оклевати, нити спремише себи брашњенице.

2 Мој. 6:1, 2 Мој. 11:1

40. А бавише се синови Израиљеви у Мисиру четири стотине и тридесет година.

1 Мој. 15:13, 4 Мој. 20:15, Дела 7:6, Гал. 3:17

41. И кад се наврши четири стотине и тридесет година, у исти дан изађоше све војске Господње из земље мисирске.

2 Мој. 7:4

42. Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју треба да светкују синови Израиљеви од кољена на кољено.

43. И рече Господ Мојсију и Арону: Ово нека буде закон за пасху: ниједан туђин да је не једе;

4 Мој. 9:12, 4 Мој. 9:14

44. А сваки слуга ваш купљен за новце, кад га обрежете, онда нека је једе.

1 Мој. 17:12

45. Дошљак или најамник да је не једе.

3 Мој. 22:10

46. У истој кући да се једе, да не изнесете меса од ње из куће, и кости да јој не преломите.

Псал. 34:20, Јован 19:33

47. Сав збор Израиљев нека чини тако.

48. Ако би код тебе седео туђин и хтео би светковати пасху Господњу, нека му се обрежу све мушкиње, па онда нека приступи да је светкује, и нека буде као рођен у земљи; а нико необрезан да је не једе.

Језек. 14:7

49. Закон један да је и рођеном у земљи и дошљаку који седи међу вама.

4 Мој. 9:14, 4 Мој. 15:15, Гал. 3:28

50. И учинише сви синови Израиљеви како заповеди Господ Мојсију и Арону, тако учинише.

51. И тај дан изведе Господ синове Израиљеве из земље мисирске у четама њиховим.

Дела 7:36

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga