1. А у ове дане, кад се умножише ученици, подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се делише храна сваки дан.

2. Онда дванаесторица дозвавши мноштво ученика, рекоше: Није прилично нама да оставимо реч Божју па да служимо око трпеза.

3. Нађите дакле, браћо, међу собом седам поштених људи, пуних Духа Светог и премудрости, које ћемо поставити над овим послом.

4. А ми ћемо у молитви и у служби речи остати.

5. И ова реч би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човека напуњена вере и Духа Светог, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије.

6. Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих.

7. И реч Божја растијаше, и множаше се врло број ученика у Јерусалиму. И свештеници многи покораваху се вери.

8. А Стефан пун вере и силе чињаше знаке и чудеса велика међу људима.

9. Тада усташе неки из зборнице која се зове ливерћанска и кириначка и александријска и оних који беху из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном.

10. И не могаху противу стати премудрости и Духу којим говораше.

11. Тада подговорише људе те казаше: Чусмо га где хули на Мојсија и на Бога.

12. И побунише народ и старешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше га на сабор.

13. И изведоше лажне сведоке који говораху: Овај човек не престаје хулити на ово свето место и на закон.

14. Јер га чусмо где говори: Овај Исус Назарећанин развалиће ово место, и измениће обичаје које нам остави Мојсије.

15. И погледавши на њ сви који сеђаху на сабору видеше лице његово као лице анђела.