Јестира, глава 8

 

1. Истог дана даде цар Асвир царици Јестири кућу Амана непријатеља јудејског. А Мардохеј изиђе пред цара, јер Јестира каза шта јој је он;

Јест. 2:7

2. И цар снимивши прстен свој, који беше узео од Амана, даде га Мардохеју; а Јестира постави Мардохеја над кућом Амановом.

1 Мој. 41:42, Јест. 3:10, Дан. 5:29, Лука 15:22

3. Потом Јестира опет говори цару и паднувши пред ноге његове и плачући мољаше га да уклони злоћу Амана Агагеја и мисао његову коју беше смислио на Јудејце.

4. Тада цар пружи златну палицу према Јестири, и Јестира уста и стаде пред царем.

Јест. 4:11

5. И рече: Ако је угодно цару и ако сам нашла милост пред њим, и ако је право пред царем и ако саму му мила, нека се пише да се порекну књиге у којима је мисао Амана сина Амедатиног, Агагеја, које је расписао да се истребе Јудејци што су по свим земљама царевим.

6. Јер како бих могла гледати зло које би задесило мој народ? И како бих могла гледати да се потре род мој?

Нем. 2:3, Псал. 137:6

7. А цар Асвир рече царици Јестири и Мардохеју Јудејцу: Ето, дао сам кућу Аманову Јестири, а њега су обесили на вешала зато што хтеде дигнути руку своју на Јудејце.

Приче 13:22

8. Ви дакле пишите за Јудејце како вам је драго у име царево и запечатите прстеном царевим; јер шта се пише у име царево и запечати прстеном царевим не може се порећи.

Јест. 1:19, Дан. 6:8, Дан. 6:12

9. И дозваше писаре цареве у исто време, трећег месеца, који је месец Сиван, двадесет трећег дана, и писа се све, како заповеди Мардохеј, Јудејцима и намесницима и кнезовима и управитељима по земљама, од Индије до Етиопије, сто и двадесет и седам земаља, у сваку земљу њеним писмом и сваком народу његовим језиком, и Јудејцима њиховим писмом и њиховим језиком.

Јест. 1:1, Јест. 1:22, Јест. 3:12

10. А написа у име цара Асвира и запечати прстеном царевим, и разасла књиге по гласницима који јахаху на брзим коњима и на младим мазгама:

1 Цар. 21:8

11. Да је цар допустио Јудејцима што су у коме год граду да се скупе и бране живот свој, да потру и побију и истребе сваку војску ког му драго народа и земље, који би ударили на њих, и децу њихову и жене њихове, а имање њихово да разграбе.

Јест. 3:13, Иса. 10:6

12. У исти дан по свим земљама цара Асвира, тринаестог дана месеца дванаестог, које је месец Адар.

2 Мој. 15:9, Јест. 3:13

13. У књигама се говораше да се огласи заповест по свим земљама и да се објави свим народима да Јудејци буду готови за онај дан да се освете својим непријатељима.

Јест. 3:14

14. Гласници који јахаху на брзим коњима и мазгама отидоше брзо и хитно по заповести царевој; и заповест би оглашена у Сусану, царском граду.

15. А Мардохеј отиде од цара у царском оделу љубичасом и белом и под златним венцем великим и у плашту од танког платна и скерлета, и град Сусан радоваше се и весељаше се.

Јест. 3:15, Приче 11:10, Приче 28:12, Приче 28:28

16. Јудејцима дође светлост и весеље и радост и слава.

Јест. 9:17, Јов 11:17, Псал. 18:28, Приче 4:18

17. И у свакој земљи и у сваком граду, где год дође заповест царева и наредба његова, беше радост и весеље међу Јудејцима, гозба и благи дани, и многи из народа земаљских постајаху Јудејци, јер их попаде страх од Јевреја.

1 Мој. 35:5, 2 Мој. 15:16, 5 Мој. 2:25, 1 Сам. 25:8, Нем. 8:10, Јест. 9:2, Јест. 9:19, Јест. 9:22, Псал. 18:43

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga