Дела апостолска, глава 8

 

1. Савле пак беше пристао на његову смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву јерусалимску, и сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским осим апостола.

Дела 7:58, Дела 11:19

2. А људи побожни укопаше Стефана и велики плач учинише над њим.

2 Сам. 3:31, Мар. 6:29, Дела 2:6

3. А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу.

Дела 9:1, Дела 9:13, Дела 9:21, Дела 22:19, Дела 26:10, 1 Кор. 15:9, Гал. 1:13, Филиб. 3:6, 1 Тим. 1:13

4. А они што се беху расејали пролажаху проповедајући реч.

Мат. 10:23, Дела 11:19, 1 Кор. 14:31, 1 Сол. 2:2

5. А Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа.

Дела 6:5, Дела 8:12

6. А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше:

7. Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих у којима беху, и многи узети и хроми оздравише.

Мат. 10:1, Мар. 16:17, Лука 10:17

8. И би велика радост у граду оном.

9. А беше један човек, по имену Симон, који пре чараше у граду и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико;

Дела 5:36, Дела 13:6

10. На ког гледаху сви, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божја.

Ефес. 4:14, Откр. 13:3

11. А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше.

12. Кад пак вероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о царству Божјем, и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене.

Дела 1:3

13. Тада и Симон верова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло.

Лука 8:13

14. А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму да Самарија прими реч Божју, послаше к њима Петра и Јована.

15. Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светог;

Мат. 18:19, Јован 14:13

16. Јер још ни на једног не беше дошао, него беху само крштени у име Господа Исуса.

Мат. 28:19, Дела 2:38, Дела 10:48, Дела 19:2

17. Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа Светог.

Дела 6:6, Јевр. 6:2

18. А кад виде Симон да се даје Дух Свети кад апостоли метну руке, донесе им новце

19. Говорећи: Дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа Светог.

20. А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божји може добити за новце.

2 Цар. 5:16, Мат. 10:8, Дела 2:38

21. Нема теби дела ни исета у овој речи; јер срце твоје није право пред Богом.

Приче 6:16, Приче 6:18, Приче 11:20, Иса. 44:20, Јер. 17:9, Рим. 8:7, 2 Тим. 3:5

22. Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твог.

Иса. 55:7, Дан. 4:27, 2 Тим. 2:25

23. Јер те видим да си у горкој жучи и у свези неправде.

Јов 20:14, Јевр. 12:15

24. А Симон одговарајући рече: Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овог што рекосте.

1 Мој. 20:7, 2 Мој. 8:8, 4 Мој. 21:7, 1 Цар. 13:6, Јаков 5:16

25. Тако они посведочивши и говоривши реч Господњу вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповедише јеванђеље.

26. А анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди у подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је.

Псал. 91:11, Јевр. 1:14

27. И уставши пође. И гле, човек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице арапске, што беше над свим њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим да се моли Богу,

1 Цар. 8:41, Псал. 68:29, Псал. 68:31, Иса. 18:7, Иса. 43:6, Иса. 56:3, Јер. 13:23, Соф. 3:10, Јован 12:20

28. Па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију.

29. А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима.

30. А Филип притрчавши чу га где чита пророка Исаију, и рече: А разумеш ли шта читаш?

31. А он рече: Како бих могао разумети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и седе с њим.

32. А место из писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и нем као јагње пред оним који га стриже, тако не отвори уста својих.

Иса. 53:7, Филиб. 2:7, 1 Пет. 1:19

33. У Његовом понижењу укиде се суд Његов. А род Његов ко ће исказати? Јер се Његов живот узима од земље.

Јован 19:16

34. Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: Молим те, за кога ово говори пророк? Или за себе или за кога другог?

35. А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овог, приповеди му јеванђеље Исусово.

Лука 24:27, Дела 18:28, 2 Кор. 1:20, Кол. 2:17, 1 Пет. 1:11

36. Како иђаху путем дођоше на некакву воду; и рече ушкопљеник: Ево воде, шта брани мени да се крстим?

Дела 10:47

37. А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца свог, можеш. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божји.

38. И заповеди да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.

39. А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник; него отиде путем својим радујући се.

1 Цар. 18:12, 2 Цар. 2:16, Језек. 3:12, 2 Кор. 12:2

40. А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију.

Зах. 9:6

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga