1. А после пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старешинама и с ритором неким Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла.

2. А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: Што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овом народу чине твојим промишљањем,

3. У сваком догађају и свуда, честити Филиксе! Примамо са сваком захвалношћу.

4. Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу.

5. Јер нађосмо овог човека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свету, и да је коловођа јереси назаретској;

6. Који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и хтесмо да му судимо по закону свом.

7. Али дође Лисија војвода, и оте га из наших руку на велику силу, и посла к теби,

8. Заповедивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за шта га ми тужимо.

9. А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако.

10. А Павле одговори кад му намаже судија да говори: Знајући од много година да си ти праведни судија овом народу, слободно одговарам за себе:

11. Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу,

12. И нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду,

13. Нити они могу посведочити шта теби сад на мене говоре.

14. Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачком, верујући све што је написано у закону и у пророцима,

15. И имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају.

16. А за ово се и ја трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима.

17. И после много година дођох и донесох милостињу народу свом и приносе.

18. У томе ме нађоше очишћеног у цркви, ни с народом, ни с виком.

19. А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају шта на ме.

20. Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини,

21. Осим једног овог гласа којим повиках стојећи међу њима: За васкрсење мртвих доведосте ме данас на суд.

22. А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: Кад дође Лисија војвода, извидећу вашу ствар.

23. А капетану заповеди да се чува Павле, и да му се олакша, и ниједном од његових да се не забрањује послуживати га или долазити к њему.

24. А после неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која беше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега веру у Христа Исуса.

25. А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: Иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те.

26. А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим.

27. А кад се навршише две године, измени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.