Приче Соломунове, глава 16

 

1. Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.

Мат. 10:19

2. Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.

1 Сам. 16:7, Дан. 5:27

3. Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.

Јов 22:28

4. Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.

2 Мој. 9:16, Јов 21:30, Иса. 43:7, Рим. 9:17, Рим. 9:22, Рим. 11:36

5. Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.

6. Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.

Дан. 4:27, Лука 11:41

7. Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.

1 Мој. 39:21, Ис.Н. 24:10, Јест. 9:3, Јер. 39:12, Јер. 42:12, Дан. 1:9, Дела 27:43, Кол. 1:10

8. Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.

9. Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

Приче 20:24, Јер. 10:23

10. Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.

Приче 20:8

11. Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.

3 Мој. 19:36

12. Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.

13. Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.

14. Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.

15. У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.

16. Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!

Приче 4:5

17. Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.

Приче 4:24, Иса. 35:8, Дела 24:16

18. Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.

19. Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.

20. Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.

Иса. 30:18

21. Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.

22. Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.

Приче 13:14

23. Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.

Мат. 12:34

24. Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.

Приче 24:26

25. Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

26. Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.

27. Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.

28. Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.

29. Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;

Авак. 2:15

30. Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.

31. Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.

32. Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.

33. Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.

3 Мој. 16:9, Језек. 21:26

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga