Јеремија, глава 44

 

1. Реч која дође Јеремији за све Јудејце који живљаху у земљи мисирској, који живљаху у Мигдолу и у Тафнесу и у Нофу и у земљи Патросу, говорећи:

2 Мој. 14:2, Иса. 11:11, Иса. 19:13, Јер. 43:7, Јер. 46:14, Ос. 9:6

2. Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ви видесте све зло што наведох на Јерусалим и на све градове Јудине, и ево су данас пусти и нема никога да живи у њима,

3 Мој. 26:32, Иса. 6:11, Јер. 9:11, Мих. 3:12, Лука 13:35

3. За злоћу њихову коју чинише да би ме гневили ходећи да каде и служе другим боговима, којих не знаше ни они ни ви ни оци ваши.

5 Мој. 13:6, Јер. 19:4, Јер. 44:23

4. И слах к вама све слуге своје пророке зарана једнако говорећи: Не чините тај гад на који мрзим.

2 Дн. 36:15, Јер. 7:25

5. Али не послушаше нити пригнуше уха свог да се врате од злоће своје, да не каде другим боговима.

6. Зато се изли јарост моја и гнев мој, и разгоре се у градовима Јудиним и по улицама јерусалимским, те посташе развалине и пустош, као што се види данас.

Јер. 7:17, Јер. 42:18, 1 Кор. 10:11

7. А сада овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: зашто сами себи чините тако велико зло да истребите из Јуде људе и жене, децу и која сисају, да не остане у вас остатка,

4 Мој. 16:38, Јер. 7:19, Плач 2:11

8. Гневећи ме делима руку својих, кадећи другим боговима у земљи мисирској, у коју дођосте да се станите да бисте се истребили и постали клетва и руг у свих народа на земљи.

Јер. 25:6, Јер. 42:18

9. Јесте ли заборавили зла отаца својих и зла царева Јудиних и зла жена њихових, и своја зла и зла жена својих, која чинише у земљи Јудиној и по улицама јерусалимским?

10. Не покорише се до данас нити се побојаше, нити ходише по мом закону и уредбама мојим, које ставих пред вас и пред оце ваше.

Приче 28:14

11. За то овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: ево, ја ћу вам обратити лице своје на зло, да истребим све Јудејце.

3 Мој. 17:10, Јер. 21:10, Амос 9:4

12. И узећу остатак Јудин, који окрену лице своје да иде у земљу мисирску да се онде стани, и изгинуће сви; у земљи ће мисирској пасти и изгинути од мача и од глади, мало и велико, изгинуће од мача и од глади, и биће уклин и чудо и проклетство и руг.

5 Мој. 17:16, Иса. 30:1, Јер. 2:18, Јер. 18:16, Јер. 24:9, Јер. 42:15, Зах. 8:13, Мат. 2:13

13. И походићу оне који наставају у земљи мисирској, као што сам походио Јерусалим, мачем, глађу и помором;

Јер. 43:11

14. И ниједан од остатка Јудиног, што отидоше у земљу мисирску да се онде стане, неће утећи нити се избавити да се врате у земљу Јудину, у коју се желе вратити да се населе; јер се неће вратити, осим који побегну.

Јер. 22:10, Језек. 5:4

15. Тада одговорише Јеремији сви људи који знаху да жене њихове каде другим боговима, и све жене, којих стајаше онде велик збор, и сав народ што живљаше у земљи мисирској, у Патросу, говорећи:

Јер. 44:24

16. Шта нам каза у име Господње, нећемо те послушати;

2 Мој. 5:2, Псал. 2:3, Приче 1:24, Јер. 6:16, Јер. 42:13, Лука 19:14, Рим. 2:3

17. Него ћемо чинити све што је изашло из наших уста кадећи царици небеској и лијући јој наливе, као што смо чинили ми и оци наши, цареви наши и кнезови наши по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским, јер бејасмо сити хлеба и беше нам добро и зло не виђасмо.

4 Мој. 30:13, 5 Мој. 23:23, Суд. 11:36

18. А од кад престасмо кадити царици небеској и лити јој наливе, ништа немамо и гинемо од мача и од глади.

19. И кад кадимо царици небеској и лијемо јој наливе, еда ли јој без главара својих печемо колаче служећи јој и лијемо јој наливе?

Јер. 7:18

20. Тада рече Јеремија свему народу, људима и женама, и свему народу, који му онако одговорише, говорећи:

21. Еда ли се не опомену Господ када, којим кадисте у градовима Јудиним и по улицама јерусалимским ви и оци ваши, цареви ваши и кнезови ваши и народ земаљски? И не дође ли Му у срце?

22. И не може Господ више подносити злоћу дела ваших и гадове које чинисте, те земља ваша поста пустош и чудо и проклетство, да нико на живи у њој, како се види данас.

1 Мој. 6:3, 1 Мој. 19:13, 1 Мој. 24:25, Псал. 107:33, Иса. 7:13, Иса. 43:24, Јер. 5:9, Јер. 25:11, Јер. 25:18, Јер. 25:38, Амос 2:13

23. Зато што кадисте и што грешисте Господу и не слушасте глас Господњи, и по закону Његовом и уредбама Његовим и сведочанствима Његовим не ходисте, зато вас задеси ово зло, како се види данас.

Дан. 9:11

24. Још рече Јеремија свему народу и свим женама: Чујте реч Господњу, сви Јудејци, који сте у земљи мисирској.

Јер. 43:7, Јер. 46:14

25. Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, говорећи: ви и жене ваше рекосте устима својим и рукама својим извршисте говорећи: Извршаваћемо завете своје што заветовасмо кадећи царици небеској и лијући јој наливе. Доиста, испунисте завете своје и извршисте.

26. Зато чујте Јудејци реч Господњу, сви Јудејци који станујете у земљи мисирској: ево, ја се заклињем великим именом својим, вели Господ, да се име моје неће више изрицати устима ни једног Јудејца у свој земљи мисирској да би рекао: тако да је жив Господ Господ!

1 Мој. 22:16, Псал. 50:16, Језек. 20:39, Амос 6:10

27. Ево, ја ћу пазити на њих зла ради, не добра ради, и Јудејци који су у земљи мисирској, сви ће гинути од мача и од глади, докле их не буде ни једног.

Јер. 1:10, Јер. 2:17, Јер. 2:19, Јер. 4:18, Јер. 5:19, Јер. 5:29, Јер. 11:17, Јер. 31:28, Језек. 7:6

28. А који утеку од мача, вратиће се из земље мисирске у земљу Јудину, мало њих, јер сав остатак Јудин, што отидоше у земљу мисирску да се онде настане, познаће чија ће се реч навршити, моја или њихова.

3 Мој. 26:44, Иса. 27:13, Авак. 3:2

29. А ово да вам је знак, говори Господ, да ћу вас походити на том месту да знате да ће се доиста испунити речи моје вама на зло;

Псал. 33:11

30. Овако вели Господ: Ево, ја ћу дати Фараона Вафрија, цара мисирског, у руке непријатељима његовим и у руке оним који траже душу његову, као што сам дао Седекију цара Јудиног у руке Навуходоносору цару вавилонском, непријатељу његовом и који тражаше душу његову.

Јер. 39:5, Јер. 46:25, Језек. 29:2, Језек. 29:3, Језек. 30:25, Дан. 4:35

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga