Дела апостолска, глава 26

 

1. А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше:

2. За срећу своју држим, царе Агрипа, што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји,

Дела 26:7

3. А највише што знам да ти познајеш све јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво.

Дела 26:26

4. Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојим у Јерусалиму, знаду сви Јевреји.

5. Како ме знаду испрва, ако хоће посведочити, да по познатој јереси наше вере живех фарисејски.

Дела 22:3, Гал. 1:13, Филиб. 3:5

6. И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече очевима нашим,

1 Мој. 3:15, 5 Мој. 18:15, 2 Сам. 7:12, Псал. 132:11, Иса. 4:2, Језек. 21:12, Дан. 9:24, Мал. 3:1, Дела 13:32, Дела 28:20, Рим. 15:8

7. Коме се сви дванаест колена наших једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја.

Филиб. 3:11, Јаков 1:1

8. Шта? Зар ви мислите да се не може веровати да Бог мртве подиже?

Дан. 12:2

9. Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина,

Јован 16:2, 1 Тим. 1:13

10. Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од главара свештеничких; и кад их убијаху, пристајах на суд.

Дела 8:3, Дела 22:5

11. И по свим зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђих градова.

Дела 22:19

12. За које идући у Дамаск с влашћу и заповешћу од главара свештеничких,

Дела 9:3, Дела 22:6

13. У подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчаног, која обасја мене и оне што иђаху са мном.

14. А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где говори мени и казује јеврејским језиком: Савле! Савле! Зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се.

15. А ја рекох: Ко си Ти, Господе? А Он рече: Ја сам Исус, ког ти гониш;

16. Него устани и стани на ноге своје; јер ти се зато јавих да те учиним слугом и сведоком овоме што си видео и што ћу ти показати,

Дела 22:15, 2 Кор. 3:5, Гал. 1:12, Кол. 1:25, 1 Тим. 1:12

17. Избављајући те од народа јеврејског и од незнабожаца, којима ћу те послати,

Дела 9:15, Дела 18:6, Рим. 1:5, Гал. 1:15, 1 Тим. 2:7, 2 Тим. 1:11

18. Да им отвориш очи да се обрате од таме к виделу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење греха и достојање међу освећенима вером мојом.

Иса. 35:5, Лука 1:77, Лука 1:79, Дела 20:32, 2 Кор. 6:14, Ефес. 1:11, Ефес. 4:18, Кол. 1:13, 1 Пет. 2:9, 1 Јов. 3:5

19. Зато, царе Агрипа! Не бих непокоран небеској утвари;

20. Него најпре онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи јеврејској, и незнабошцима проповедах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дела достојна покајања.

Иса. 55:7, Мат. 3:8, Дела 9:19, Дела 9:20, Дела 9:26

21. Зато ме Јевреји ухватише у цркви и хтеше да ме раскину.

Дела 21:30

22. Али добивши помоћ Божју стојим до самог овог дана, и сведочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије:

Јован 5:46, Дела 28:18, Рим. 3:21

23. Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих и проповедати видело народу јеврејском и незнабошцима.

Псал. 16:8, Псал. 22:1, Псал. 22:30, Иса. 42:6, Иса. 53:1, Иса. 53:10, 1 Кор. 15:20, Кол. 1:18, Откр. 1:6

24. А кад он ово одговараше, рече Фист великим гласом: Зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети.

2 Цар. 9:11, 1 Кор. 1:23, 1 Кор. 4:10

25. А он рече: Не лудујем, честити Фисте, него речи истине и разума казујем.

Дела 23:26

26. Јер за ово зна цар, коме и говорим слободно; јер не верујем да му је шта од овог непознато; јер ово није било у углу.

27. Верујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да верујеш.

Дела 25:9

28. А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.

Мар. 6:20

29. А Павле рече: Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим окова ових.

1 Кор. 7:7

30. И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сеђаху с њима,

Дела 25:23

31. И отишавши разговараху се међу собом говорећи: Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.

Дела 23:9, Дела 23:29, Дела 25:25

32. А Агрипа рече Фисту: Овај човек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошаље к ћесару.

Дела 25:11

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga