1. Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?

2. Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.

3. Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.

4. Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.

5. Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.

6. Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.

7. Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.

8. Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,

9. Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;

10. Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;

11. Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;

12. Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;

13. Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;

14. Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.

15. Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.

16. Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.

17. Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.

18. Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.

19. Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.

20. У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.

21. Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.

22. Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.

23. Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.

24. И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.

25. Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.

26. Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.

27. Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.