1. И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.

2. И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.

3. А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.

4. А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.

5. А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.

6. А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?

7. И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.

8. А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.

9. И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.

10. А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.

11. А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.

12. И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.

13. А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ

14. Рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;

15. А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.

16. Дакле, да га избијем па да пустим.

17. А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.

18. Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;

19. Који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.

20. А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.

21. А они викаху говорећи: Распни га, распни.

22. А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.

23. А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.

24. И Пилат пресуди да буде као што они ишту.

25. И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.

26. И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.

27. А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.

28. А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.

29. Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.

30. Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.

31. Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?

32. Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.

33. И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.

34. А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.

35. И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.

36. А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,

37. И говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.

38. А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.

39. А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.

40. А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?

41. И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.

42. И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.

43. И рече му Исус: Заиста ти кажем данас, бићеш са мном у рају.

44. А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.

45. И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.

46. И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.

47. А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.

48. И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.

49. А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.

50. И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,

51. (Он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,

52. Он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.

53. И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.

54. И дан беше петак, и субота освиташе.

55. А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.

56. Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.