1. А за месо што је клато идолима знамо, јер сви разум имамо. Разум, дакле, надима, а љубав поправља.

2. Ако ли ко мисли да шта зна, не зна још ништа као што треба знати.

3. А ако ко љуби Бога, Бог га је научио.

4. А за јело идолских жртава, знамо да идол није ништа на свету, и да нема другог Бога осим једног.

5. Јер ако и има који се богови зову, или на небу или на земљи, као што има много богова и много господа:

6. Али ми имамо само једног Бога Оца, од ког је све, и ми у Њему, и једног Господа Исуса Христа, кроз ког је све, и ми кроза Њ.

7. Али нема свако разума; јер неки који још и сад мисле да су идоли нешто, као идолске жртве једу, и савест њихова, слаба будући, погани се.

8. Али јело нас не поставља пред Богом: јер нити ћемо бити већи ако једемо, ни мањи ако не једемо.

9. Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима.

10. Јер ако тебе, који имаш разум, види ко у идолској цркви где седиш за трпезом, неће ли његова савест, слаба будући, ослободити се да једе идолске жртве?

11. И с твог разума погинуће слаби брат, за ког Христос умре.

12. Тако кад се грешите о браћу, и бијете њихову слабу савест, о Христа се грешите.

13. Зато, ако јело саблажњава брата мог, нећу јести меса довека, да не саблазним брата свог.