Лука, глава 10
1. А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
2. А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
3. Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4. Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
5. У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.
6. И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
7. А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
8. И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
9. И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
10. И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
11. И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
12. Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
13. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
14. Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
15. И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.
16. Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
17. Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.
18. А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
19. Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
21. У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
22. И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.
23. И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.
24. Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
25. И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?
26. А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
27. А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
28. Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
29. А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
30. А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
31. А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.
32. А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
33. А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;
34. И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
35. И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
36. Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
37. А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
38. А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
39. И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
40. А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
41. А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
42. А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.