Лука, глава 10

 

1. А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.

Мат. 10:1

2. А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

Јер. 3:15, Мат. 9:37, Јован 4:35, 1 Кор. 12:28, 2 Сол. 3:1

3. Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.

Мат. 10:16

4. Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.

2 Цар. 4:20, Мат. 10:9, Лука 9:3

5. У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.

Мат. 10:12

6. И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.

7. А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.

Мат. 10:10, Мат. 10:11, 1 Кор. 9:4, 1 Кор. 9:14, 1 Кор. 10:27, Ефес. 5:15, 1 Тим. 5:18

8. И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.

9. И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.

Иса. 2:2, Мат. 3:2, Лука 9:2, Рим. 10:8, Титу 2:11

10. И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:

11. И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.

Језек. 2:5, Мат. 10:14, Лука 9:5, Дела 13:51

12. Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.

Плач 4:6, Језек. 16:48

13. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.

Језек. 3:6, Јона 3:5, Мат. 11:21

14. Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.

15. И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.

1 Мој. 11:4, 5 Мој. 1:28, Иса. 14:13, Иса. 14:16, Језек. 26:20, Мат. 11:23

16. Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.

2 Мој. 16:8, Јован 5:23, Јован 13:20, 1 Кор. 14:37, 1 Сол. 4:8

17. Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.

18. А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.

Јован 12:31, Јован 16:11, Јевр. 2:14

19. Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.

Мар. 16:18, Дела 28:4, Дела 28:5

20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.

2 Мој. 32:32, Псал. 69:28, Иса. 4:3, Дан. 12:1, Откр. 13:8

21. У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.

Мат. 11:25, 1 Кор. 1:19, 1 Кор. 2:6

22. И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.

Мат. 28:18, Јован 1:18, 2 Кор. 4:6, Ефес. 1:21, Филиб. 2:9

23. И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.

Мат. 13:16

24. Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.

1 Пет. 1:10

25. И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?

Мат. 22:35, Јован 6:28

26. А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?

27. А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.

3 Мој. 19:18, 5 Мој. 6:5, Мат. 19:19, Мар. 12:30, Рим. 13:9

28. Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.

3 Мој. 18:5, Нем. 9:29

29. А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?

Лука 16:15

30. А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.

31. А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.

Псал. 38:11

32. А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.

33. А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;

Јован 4:9

34. И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.

Иса. 1:6

35. И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.

36. Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?

37. А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.

38. А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.

39. И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.

2 Цар. 4:38

40. А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.

41. А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,

42. А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.

Приче 4:7, 1 Кор. 7:34, 1 Пет. 3:13

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga