Јеремија, глава 32

 

1. Реч која дође Јеремији од Господа десете године Седекије цара Јудиног, које је осамнаеста година Навуходоносорова;

2 Цар. 25:1, Јер. 39:1

2. А тада војска цара вавилонског беше опколила Јерусалим, и пророк Јеремија беше затворен у трему од тамнице, која беше у двору цара Јудиног.

Нем. 3:25, Јер. 33:1, Јер. 37:21, Мат. 5:12

3. Јер га затвори Седекија, цар Јудин, говорећи: Зашто да пророкујеш говорећи: Овако вели Господ: Ево, ја ћу предати тај град у руке цару вавилонском и узеће га?

Јер. 21:4, Јер. 34:2

4. И Седекија цар Јудин неће утећи из руку халдејских, него ће зацело бити предан у руке цару вавилонском, и уста ће овог говорити с устима оног, очи ће се овог видети с очима оног.

2 Цар. 25:4, Јер. 34:3, Јер. 38:18, Јер. 39:5, Јер. 52:8, Јер. 52:9

5. И одвешће Седекију у Вавилон, те ће остати онде докле га не походим, говори Господ; ако се бијете с Халдејцима, нећете бити срећни.

Приче 21:30, Јер. 21:4, Јер. 27:22, Јер. 33:5, Јер. 39:5

6. Рече, дакле, Јеремија: Дође ми реч Господња говорећи:

7. Ево, Анамеило, син Салума стрица твог, иде к теби да ти каже: Купи њиву моју што је у Анатоту, јер ти имаш по сродству право да је купиш.

3 Мој. 25:24, 3 Мој. 25:32, Рута 4:4

8. И дође к мени Анамеило, син стрица мог, по речи Господњој у трем од тамнице, и рече ми: Хајде купи моју њиву што је у Анатоту у земљи Венијаминовој, јер теби припада по наследству и ти имаш право откупити је; купи. И разумех да је реч Господња.

3 Мој. 25:24, Јер. 1:1

9. И купих од Анамеила, сина стрица свог ту њиву која је у Анатоту, и измерих му новце, седамнаест сикала сребра.

1 Мој. 23:16

10. И написах књигу, и запечатих, и узех сведоке измеривши новце на меру.

1 Мој. 23:20, Иса. 8:2

11. И узех књигу о куповини запечаћену по закону и уредбама, и отворену,

12. И дадох књигу о куповини Варуху, сину Нирије сина Масијиног, пред Анамеилом братучедом својим и пред сведоцима који се потписаше на књизи о куповини и пред свим Јудејцима који сеђаху у трему од тамнице.

Иса. 64:8, Јер. 36:4, Јер. 51:59

13. И заповедих Варуху пред њима говорећи:

14. Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Узми ову књигу, књигу о куповини, запечаћену и ову књигу отворену, и метни их у земљан суд да остану дуго времена.

15. Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Још ће се куповати куће и њиве и виногради у овој земљи.

16. И давши књигу о куповини Варуху, сину Ниријином, помолих се Господу говорећи:

1 Мој. 32:9, Дан. 9:1, Филиб. 4:6

17. Ах, Господе Господе! Ето, Ти си створио небо и земљу силом својом великом и мишицом својом подигнутом; ништа није Теби тешко.

1 Мој. 18:14, 2 Цар. 19:15, Јер. 33:2, Зах. 8:6, Мат. 19:26, Мар. 10:27, Лука 1:36, Лука 1:37, Лука 18:27, Рим. 4:21

18. Чиниш милост на хиљадама, и враћаш за безакоње отачко у недра синовима њиховим након њих; Боже велики, силни, коме је име Господ над војскама;

2 Мој. 20:6, 5 Мој. 5:9, Псал. 45:3, Иса. 9:6, Јер. 10:16, Јер. 31:35, Титу 2:13

19. Велики у намерама и силни у делима; јер су очи Твоје отворене на све путеве људске да даш свакоме према путевима његовим и према плоду дела његових;

Јов 34:21, Псал. 33:13, Псал. 62:12, Приче 5:21, Проп. 12:14, Иса. 28:29, Јер. 16:17, Јер. 17:10, Мат. 16:27, Јован 5:29

20. Који си чинио знаке и чудеса до данас у земљи мисирској и у Израиљу и међу свим људима, и стекао си себи име како је данас;

2 Мој. 9:16, 1 Дн. 17:21, Иса. 63:12, Јер. 13:11

21. Јер си извео народ свој Израиља из земље мисирске знацима и чудесима и руком крепком и мишицом подигнутом и страхотом великом;

2 Мој. 6:6, 2 Сам. 7:23, 1 Дн. 17:21

22. И дао си им ову земљу, за коју се закле оцима њиховим да ћеш им је дати, земљу где тече млеко и мед.

2 Мој. 3:8, Јер. 11:5

23. Али ушавши у њу и наследивши је не послушаше глас Твој, и по Твом закону не ходише, и шта си им год заповедио да чине, не чинише, зато си учинио те их снађе све ово зло.

Нем. 9:26, Дан. 9:10

24. Ево, опкопи дођоше до града да га узму; и од мача и глади и помора град ће се дати у руке Халдејцима који га бију; и шта си год рекао, збива се, ето видиш.

Ис.Н. 23:15, Јер. 14:12, Јер. 52:4

25. А Ти ми велиш, Господе, Господе: Купи ту њиву за новце и узми сведоке, а град се предаје у руке Халдејцима.

26. Тада дође реч Господња Јеремији говорећи:

27. Гле, ја сам Господ Бог сваког тела, еда ли је мени шта тешко?

Псал. 115:3, Иса. 64:8

28. За то овако вели Господ: Ево ја дајем тај град у руке Халдејцима и у руке Навуходоносору цару вавилонском да га узме.

29. И Халдејци који бију тај град ући ће у њ, и упалиће огњем тај град и спалиће га и куће где на крововима кадише Валу и ливаше наливе боговима другим да би ме разгневили.

Јер. 19:13, Јер. 21:10, Јер. 34:2

30. Јер синови Израиљеви и синови Јудини чинише од детињства свог само шта је зло преда мном, и синови Израиљеви само ме гневише делима руку својих, говори Господ.

Језек. 20:28

31. Јер тај град беше ми на гнев и на срдњу откад га сазидаше до данас да бих га одбацио испред себе,

2 Цар. 23:27, Соф. 3:1

32. За све зло синова Израиљевих и синова Јудиних што чинише гневећи ме, они, цареви њихови, кнезови њихови, свештеници њихови и пророци њихови, Јудејци и Јерусалимљани.

Иса. 1:4, Иса. 1:6, Дан. 9:8

33. И окренуше ми леђа, а не лице, и кад их учах за рана једнако, не послушаше да би примили науку.

Јер. 7:13, Јер. 35:13, Језек. 8:16

34. Него метнуше своје гадове у дом који се зове мојим именом и оскврнише га.

2 Дн. 33:4, Јер. 7:30, Језек. 8:5

35. И саградише висине Валу што су у долини сина Еномовог да воде синове своје и кћери своје Молоху, што им ја не заповедих нити ми дође на ум, да би чинили тај гад, и тако Јуду наводили на грех.

3 Мој. 18:21, 2 Цар. 23:10, Јер. 19:5

36. Али зато опет овако вели Господ Бог Израиљев за тај град за који велите да ће се дати у руке цару вавилонском од мача и глади и помора:

37. Ево, ја ћу их сабрати из свих земаља у које их разагнах у гневу свом и у јарости својој и у великој љутини, и довешћу их опет на ово место и учинити да наставају без страха.

5 Мој. 30:3, Јер. 23:6

38. И биће ми народ и ја ћу им бити Бог.

Јер. 24:7

39. И даћу им једно срце и један пут да би ме се бојали увек на добро своје и синова својих након њих.

Језек. 11:19

40. И учинићу с њима завет вечан, да се нећу одвратити од њих чинећи им добро, и даћу им страх свој у срце да не одступе од мене.

Иса. 55:3, Јер. 31:33

41. И радоваћу им се чинећи им добро и засадићу их у овој земљи тврдо свим срцем својим и свом душом својом.

5 Мој. 28:63, 5 Мој. 30:9, Јер. 24:6

42. Јер овако вели Господ: Као што сам довео на тај народ све ово зло велико, тако ћу довести на њих све добро које им обричем.

Јер. 31:28

43. Тада ће се куповати њиве у овој земљи, за коју ви кажете да је пуста и да нема у њој ни живинчета и да је дана у руке Халдејцима.

Јер. 33:10

44. Куповаће њиве за новце, и писаће књиге и печатити и узимати сведоке у земљи Венијаминовој и по околини јерусалимској и у градовима Јудиним и у градовима по горама и у градовима по равници и у градовима јужним, јер ћу повратити робље њихово, говори Господ.

Јер. 13:19, Јер. 17:26, Јер. 33:7

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga