Марко, глава 10

 

1. И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.

Мат. 19:1, Јован 10:40, Јован 11:7

2. И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?

Мат. 19:3

3. А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?

4. А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.

5 Мој. 24:1, Јер. 3:1, Мат. 5:31, Мат. 19:7

5. И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.

5 Мој. 9:6, Дела 13:18

6. А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.

1 Мој. 1:27, 1 Мој. 5:2, Мат. 19:4

7. Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,

1 Мој. 2:24, 1 Кор. 6:16, Ефес. 5:31

8. И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.

9. А шта је Бог саставио човек да не раставља.

10. И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.

11. И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.

Мат. 5:32, Мат. 19:9, Лука 16:18, Рим. 7:3

12. И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.

13. И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

Мат. 19:12, Мат. 19:13, Лука 18:15

14. А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.

Мат. 18:4, Мат. 19:14, Лука 18:16, 1 Кор. 14:20, 1 Пет. 2:2

15. Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.

Мат. 18:3, Лука 7:32

16. И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

1 Мој. 48:14, Иса. 40:11, Мар. 9:36, Лука 2:28

17. И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?

Мат. 19:16, Лука 18:18

18. А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

19. Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.

2 Мој. 20:1, 2 Мој. 20:3, 2 Мој. 20:24, Рим. 13:9, Јаков 2:11

20. А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.

21. А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.

Мат. 6:19, Мат. 19:21, Лука 16:9, Дела 2:44, Дела 14:22, 1 Тим. 6:17, 1 Тим. 6:18, 2 Тим. 3:12, 1 Пет. 1:4

22. А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.

23. И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!

Мат. 19:23, Лука 18:24

24. А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!

Јов 31:24, Псал. 17:14, Псал. 52:7, Јер. 9:23, Соф. 1:18, 1 Тим. 6:17, Јаков 5:1

25. Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.

26. А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?

27. А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.

Јер. 32:17, Мат. 19:26, Лука 1:37, Јевр. 7:25

28. А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.

Мат. 19:27, Лука 18:28

29. А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,

30. А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.

2 Дн. 25:9, Псал. 19:11, Мат. 5:11, Лука 18:30, Јован 16:22, Дела 14:22, Рим. 5:3, 1 Сол. 3:3, 2 Тим. 3:12, Јевр. 12:6, Јаков 1:1, 1 Пет. 4:12

31. Али ће многи први бити последњи, и последњи први.

Мат. 19:30, Мат. 20:16, Лука 13:30

32. А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:

Мат. 20:17, Мар. 8:31, Мар. 9:31, Лука 18:31

33. Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;

34. И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.

35. И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.

Мат. 20:20

36. А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?

Мар. 10:51

37. А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.

38. А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?

39. А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;

Дела 12:2, Откр. 1:9

40. Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.

Јаков 4:3

41. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.

Мат. 20:24

42. А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.

Лука 22:25

43. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

Мат. 20:26, Мат. 20:28, Мар. 9:35, Лука 9:48

44. И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.

45. Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.

Иса. 53:10, Дан. 9:24, Дан. 9:26, Мат. 20:28, Лука 22:26, Јован 13:14, 2 Кор. 5:21, Гал. 3:13, Филиб. 2:7, 1 Тим. 2:6, Титу 2:14, Јевр. 5:8

46. И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.

Мат. 20:29, Лука 18:35

47. И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!

Иса. 11:1, Јер. 23:5, Рим. 1:3, Откр. 22:16

48. И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!

49. И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.

50. А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.

51. И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.

52. А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.

Иса. 29:18, Иса. 32:3, Иса. 35:5, Иса. 42:6, Иса. 43:8, Мар. 8:22, Дела 26:18

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga