1. И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.

2. И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?

3. А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?

4. А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.

5. И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.

6. А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.

7. Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,

8. И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.

9. А шта је Бог саставио човек да не раставља.

10. И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.

11. И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.

12. И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.

13. И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

14. А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.

15. Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.

16. И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

17. И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?

18. А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

19. Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.

20. А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.

21. А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.

22. А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.

23. И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!

24. А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!

25. Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.

26. А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?

27. А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.

28. А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.

29. А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,

30. А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.

31. Али ће многи први бити последњи, и последњи први.

32. А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:

33. Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;

34. И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.

35. И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.

36. А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?

37. А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.

38. А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?

39. А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;

40. Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.

41. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.

42. А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.

43. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

44. И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.

45. Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.

46. И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.

47. И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!

48. И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!

49. И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.

50. А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.

51. И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.

52. А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.