Матеј, глава 20

 

1. Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.

2. И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.

3. И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,

4. И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.

5. И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.

6. И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?

7. Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.

8. А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.

Дела 17:31, 1 Сол. 4:16

9. И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.

10. А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.

11. И примивши викаху на господара.

12. Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.

13. А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?

14. Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.

15. Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?

5 Мој. 15:9, Приче 23:6, Јона 4:1, Мар. 7:22, Рим. 9:21

16. Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.

Мат. 8:11, Мар. 7:13, Мар. 10:31, Лука 14:24

17. И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:

Мар. 10:33, Јован 12:12

18. Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;

Мат. 16:21

19. И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.

Мат. 27:2, Јован 18:28, Јован 18:32, Дела 3:13, Дела 21:11

20. Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.

Мат. 4:21, Мат. 27:56, Мар. 10:35, Мар. 15:40

21. А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.

1 Цар. 2:19, Мат. 19:28, Мар. 16:19, Јаков 4:3

22. А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.

Псал. 75:8, Јер. 25:15, Мат. 26:39, Лука 12:50, Лука 22:42

23. И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.

Мат. 25:34, Дела 12:2, Рим. 8:17, 2 Кор. 1:7

24. И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.

Мар. 10:41, Лука 22:24

25. А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.

Лука 22:25

26. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

Мат. 23:11, Мар. 9:35, Мар. 10:43, 1 Пет. 5:3

27. И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.

Мат. 18:4

28. Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.

Јов 33:24, Псал. 49:7, Дан. 9:24, Мат. 26:28, Лука 22:27, Јован 11:51, Јован 13:4, Јован 13:14, Рим. 5:15, Филиб. 2:7, 1 Тим. 2:6

29. И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.

Мар. 10:46

30. И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

31. А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

32. И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?

33. Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.

34. И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga