1. Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.

2. Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,

3. Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;

4. А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.

5. Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;

6. Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.

7. Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.

8. Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.

9. А понижени брат нека се хвали висином својом;

10. А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.

11. Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.

12. Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.

13. Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;

14. Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.

15. Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.

16. Не варајте се, љубазна браћо моја!

17. Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;

18. Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.

19. Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.

20. Јер срдња човечија не чини правде Божије.

21. Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.

22. Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.

23. Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;

24. Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.

25. Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.

26. Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своj, него вара срце своје, његова је вера узалуд.

27. Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.