1. У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет.

2. Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом.

3. И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град.

4. Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог,

5. Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.

6. И кад онамо беху, дође време да она роди.

7. И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици.

8. И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог.

9. И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.

10. И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.

11. Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом.

12. И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама.

13. И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи:

14. Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.

15. И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ.

16. И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.

17. А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете.

18. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.

19. А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом.

20. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.

21. И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.

22. И кад дође време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа,

23. (Као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу;)

24. И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића.

25. И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему.

26. И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег.

27. И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају,

28. И он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:

29. Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;

30. Јер видеше очи моје спасење Твоје,

31. Које си уготовио пред лицем свих народа,

32. Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља.

33. И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега.

34. И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити

35. (А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца.

36. И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог,

37. И удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.

38. И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму.

39. И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.

40. А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему.

41. И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.

42. И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;

43. И кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова;

44. Него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима.

45. И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже.

46. И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их,

47. И сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима.

48. И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.

49. И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог?

50. И они не разумеше речи што им рече.

51. И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом.

52. И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.