1. Царевима, глава 8

 

1. Тада сабра Соломун старешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевих, к себи у Јерусалим да се пренесе ковчег завета Господњег из града Давидовог, а то је Сион.

4 Мој. 10:33, 2 Сам. 5:7, 2 Сам. 6:17, 1 Цар. 3:15, 1 Дн. 13:3, 2 Дн. 5:2

2. И скупише се к цару Соломуну сви људи Израиљеви месеца Етанима на празника, а то је месец седми.

3 Мој. 23:44, 5 Мој. 16:13, 2 Дн. 7:8

3. И кад дођоше све старешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег;

4 Мој. 4:15, 5 Мој. 31:9, Ис.Н. 3:3, Ис.Н. 3:6, 1 Дн. 15:14

4. И пренесоше ковчег Господњи и шатор од састанка и све суде свете што беху у шатору; пренесоше их свештеници и Левити.

1 Цар. 3:4, 2 Дн. 1:3

5. А цар Соломун и сав збор Израиљев, који се сабра к њему, принесоше с њим пред ковчегом оваца и говеда толико да се не могаше ни избројати ни прорачунати од мноштва.

6. И унесоше свештеници ковчег завета Господњег на његово место, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима.

2 Мој. 26:33, 1 Цар. 6:27

7. Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове одозго.

8. И повукоше му полуге тако да се крајеви виђаху на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху; и онде осташе до данашњег дана.

2 Мој. 25:14, 2 Дн. 5:9

9. У ковчегу не беше ништа осим две плоче камене, које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини завет са синовима Израиљевим пошто изиђоше из земље мисирске.

2 Мој. 25:21, 2 Мој. 40:20, 5 Мој. 10:2, 5 Мој. 10:5, Јевр. 9:4

10. А кад свештеници изиђоше из светиње, облак напуни дом Господњи,

11. Те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи.

12. Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.

3 Мој. 16:2, Псал. 18:11, Псал. 97:2

13. Сазидах дом Теби за стан, место, да у њему наставаш до века.

Псал. 132:14, Јован 4:21, Дела 6:14

14. И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.

Ис.Н. 22:6, 2 Сам. 6:18, 1 Дн. 16:2, 2 Дн. 6:3

15. И рече: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мом и испунио руком својом говорећи:

Лука 1:68

16. Од оног дана кад изведох из Мисира народ свој Израиља не изабрах ни једног града међу свим племенима Израиљевим да се сазида дом где би било име моје, него изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.

5 Мој. 12:11, 2 Сам. 7:6, 2 Дн. 6:5

17. И науми Давид, отац мој, да сазида дом имену Господа Бога Израиљевог.

2 Сам. 7:3, Псал. 132:5, Дела 7:46

18. Али Господ рече Давиду, оцу мом: Што си наумио сазидати дом имену мом, добро си учинио што си то наумио;

19. Али нећеш ти сазидати тај дом, него син твој, који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мом.

20. И тако испуни Господ реч своју коју рече; јер устах на место оца свог Давида, и седох на престо Израиљев, као што рече Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљевог.

21. И одредих овде место ковчегу у коме је завет Господњи што је учинио с оцима нашим кад их је извео из земље мисирске.

5 Мој. 31:26

22. Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје к небу,

2 Мој. 9:29, 2 Цар. 23:3, 2 Дн. 6:12, 1 Тим. 2:8

23. И рече: Господе Боже Израиљев! Нема Бога таквог какав си Ти горе на небу ни доле на земљи, који чуваш завет и милост слугама својим, које ходе пред Тобом свим срцем својим;

1 Мој. 17:1, 2 Мој. 15:11, 5 Мој. 7:9, 2 Цар. 20:3, Нем. 1:5, Псал. 35:10, Псал. 86:8, Јер. 10:6, Дан. 9:4, Мих. 7:18

24. Који си испунио слузи свом Давиду, оцу мом, шта си му рекао; шта си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.

25. Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи слузи свом Давиду оцу мом шта си му рекао говорећи: Неће ти нестати човека испред мене који би седео на престолу Израиљевом, само ако синови твоји ушчувају пут свој ходећи преда мном, као што си ти ходио преда мном.

26. Сада дакле, Боже Израиљев, нека се потврди реч Твоја коју си рекао слузи свом Давиду, оцу мом.

2 Сам. 7:25

27. Али хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не могу Те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах?

2 Дн. 2:6, Псал. 148:4, Иса. 66:1, Јер. 23:24, Дела 7:49, 2 Кор. 12:2

28. Али погледај на молитву слуге свог и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву, којим Ти се моли данас слуга Твој;

Филиб. 4:6

29. Да буду очи Твоје отворене над домом овим дан и ноћ, над овим местом, за које си рекао: Ту ће бити име моје; да чујеш молитву којом ће се молити слуга Твој на овом месту.

1 Цар. 8:52, 1 Цар. 9:3, 2 Цар. 21:5, 2 Цар. 23:27, Дан. 6:10

30. Чуј молбу слуге свог и народа свог Израиља, којом ће се молити на овом месту; чуј с места где станујеш, с неба, чуј, и смилуј се.

2 Мој. 34:6, 2 Дн. 20:9, Нем. 1:6, Псал. 85:2, Псал. 103:2, Дан. 6:10, Дан. 9:9, Мат. 6:12, 1 Јов. 1:9

31. Кад ко згреши ближњему свом те му се да заклетва да се закуне, и заклетва дође пред Твој олтар у овом дому,

32. Ти чуј с неба, и учини и суди слугама својим, осуђујући кривца и дела његова обраћајући на његову главу, а правог правдајући и плаћајући му по правди његовој.

5 Мој. 25:1

33. Кад разбију непријатељи Твоји народ Твој Израиља зато што Ти згреше, па се обрате к Теби и даду славу имену Твом, и помоле Ти се и замоле Те у овом дому,

3 Мој. 26:39, 5 Мој. 28:25, Јер. 20:12

34. Ти чуј с неба, и опрости грех народу свом Израиљу, и доведи их опет у земљу коју си дао оцима њиховим.

35. Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згреше Теби, па Ти се замоле на овом месту и даду славу имену Твом, и од греха се свог обрате, кад их намучиш,

36. Ти чуј с неба, и опрости грех слугама својим и народу свом Израиљу показавши им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју, коју си дао народу свом у наследство.

1 Сам. 12:23, Псал. 5:8, Псал. 27:11, Псал. 86:11, Иса. 35:8, Јер. 6:16

37. Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша, медљика, скакавци, гусенице, или кад га притесни непријатељ његов у земљи његовој властитој, или какво год зло, каква год болест,

3 Мој. 26:16, 2 Дн. 20:9

38. Сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човека или од свега Твог народа Израиља, ко позна муку срца свог и подигне руке своје у овом дому,

Јона 2:5

39. Ти чуј с неба, из стана свог, и смилуј се и учини и подај свакоме по свим путевима његовим, које знаш у срцу његовом; јер Ти сам знаш срца свих синова човечијих;

1 Дн. 28:9, Јер. 17:10, Дела 1:24

40. Да Те се боје докле су год живи на земљи коју си дао оцима нашим.

41. И странац, који није од Твог народа Израиља, него дође из далеке земље имена Твог ради,

Дела 8:27

42. (Јер ће се чути за име Твоје велико и за руку Твоју крепку и мишицу Твоју подигнуту) кад дође и помоли се у овом дому,

5 Мој. 3:24

43. Ти чуј с неба, из стана свог, и учини све за шта повиче к Теби онај странац, да би познали име Твоје сви народи на земљи и бојали се Тебе као народ Твој Израиљ, и да би знали да је име Твоје призвано над овим домом, који сазидах.

1 Сам. 17:46, Псал. 67:2, Псал. 102:15

44. Кад народ Твој изиђе на војску на непријатеља свог путем којим Га пошаљеш, и помоле се Господу обративши се ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом,

45. Чуј с неба молбу њихову, и подај им правицу.

46. Кад Ти згреше, јер нема човека који не греши, и разгневивши се на њих даш их непријатељима њиховим, те их заробе и одведу у земљу непријатељску далеко или близу,

2 Дн. 6:36, Јов 9:2, Приче 20:9, Проп. 7:20, 1 Јов. 1:8

47. Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану Ти се молити у земљи оних који их заробише, и кажу: Сагрешисмо и зло учинисмо, скривисмо,

3 Мој. 26:40, 5 Мој. 30:1, Псал. 106:6, Дан. 9:5

48. И тако се обрате к Теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих, који их заробе, и помоле Ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховим, ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом,

5 Мој. 4:29, 2 Дн. 6:38, Нем. 1:9, Псал. 5:7, Дан. 6:10, Рим. 10:10

49. Тада чуј с неба, из стана свог, молбу њихову и молитву њихову, и подај им правицу,

50. И опрости народу свом шта Ти буду згрешили, и све преступе којима Ти буду преступили, и умилостиви им оне који их заробе да се смилују на њих.

Језд. 7:6, Псал. 106:46

51. Јер су Твој народ и Твоје наследство, које си извео из Мисира, исред пећи гвоздене.

52. Нека буду очи Твоје отворене на молбу слуге Твог и на молбу народа Твог Израиља, и чуј их кад Те год призову.

53. Јер си их Ти одвојио себи за наследство од свих народа на земљи, као што си рекао преко Мојсија слуге свог, кад си извео оце наше из Мисира, Господе, Господе!

54. А кад Соломун молећи се Господу сврши сву ову молбу и молитву, уста испред олтара Господњег, где беше клекао и руке своје подигао к небу;

55. И стојећи благослови сав збор Израиљев, гласом великим говорећи:

2 Сам. 6:18

56. Благословен да је Господ који је смирио народ свој Израиља, као што је говорио; није изостала ни једна реч од свих добрих речи Његових, које је говорио преко Мојсија, слуге свог.

5 Мој. 12:10, Ис.Н. 21:45

57. Да Господ Бог наш буде с нама као што је био с оцима нашим, да нас не остави и не напусти.

5 Мој. 31:6

58. Него нека пригне срце наше к себи да бисмо ходили свим путевима Његовим и држали заповести Његове и уредбе Његове и законе Његове, што је заповедио оцима нашим.

Псал. 119:36, Јер. 10:23, 2 Кор. 3:5

59. И нека буду ове речи моје, којима се молих Господу, близу Господа Бога нашег дан и ноћ да би давао правицу слузи свом и народу свом Израиљу у свако доба;

60. Да би познали сви народи на земљи да је Господ сам Бог и да нема другог.

5 Мој. 4:35, Ис.Н. 4:24, 1 Сам. 17:36, 1 Цар. 18:39, 2 Цар. 19:19, Јер. 10:10

61. И нека срце ваше буде цело према Господу Богу нашем, да ходите по уредбама Његовим и држите заповести Његове као данас.

1 Цар. 11:4

62. Тада цар и сав Израиљ с њим принесоше жртве пред Господом.

63. И Соломун принесе на жртву захвалну, коју принесе Господу, двадесет и две хиљаде волова и сто и двадесет хиљада оваца. Тако посветише дом Господњи цар и сви синови Израиљеви.

4 Мој. 7:10

64. У тај дан посвети цар средину трема који је пред домом Господњим, јер онде принесе жртве паљенице и даре и претилину од жртава захвалних; јер бронзани олтар који беше пред Господом беше мален и не могаше на њ стати жртве паљенице и дари и претилина од жртава захвалних.

2 Дн. 7:7

65. И у то време празнова Соломун празник и сав Израиљ с њим, сабор велик од уласка у Емат до потока мисирског, пред Господом Богом нашим, седам дана и опет седам дана, то је четрнаест дана.

1 Мој. 15:18, 2 Мој. 23:31, 3 Мој. 23:34, 4 Мој. 34:8, Ис.Н. 13:5, Ис.Н. 15:4, Суд. 3:3, 2 Сам. 8:9, 2 Дн. 30:23, Амос 6:14

66. А у осми дан отпусти народ; и благословише цара и отидоше к шаторима својим радујући се и веселећи се у срцу за све добро што учини Господ Давиду, слузи свом и Израиљу, народу свом.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga