Јов, глава 20
1. А Софар Намаћанин одговори и рече:
2. Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
3. Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
4. Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
5. Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
6. Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
7. Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
8. Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
9. Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
10. Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
11. Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
12. Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
13. Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
14. Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
15. Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
16. Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
17. Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
18. Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
19. Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
20. Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
21. Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
22. Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
23. Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
24. Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
25. Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
26. Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
27. Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
28. Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
29. То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.