Приче Соломунове, глава 6

 

1. Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,

1 Мој. 43:9, Језд. 10:19, Приче 27:13, Јевр. 7:22

2. Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.

3. Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.

4. Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.

Рута 3:18

5. Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.

6. Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.

Јов 12:7

7. Нема вођу ни управитеља ни господара;

8. И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.

9. Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?

10. Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,

11. У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.

12. Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;

13. Намигује очима, говори ногама, показује прстима;

Псал. 35:19, Приче 10:10

14. Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.

Псал. 36:4, Иса. 32:7, Мих. 2:1, Мат. 26:4

15. Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.

Јер. 19:11

16. На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:

17. Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,

Псал. 5:6, Приче 1:11, Приче 12:22, Иса. 1:15, Ос. 4:1, Јован 8:44

18. Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,

1 Мој. 6:5, Иса. 59:7, Рим. 3:15

19. Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.

Псал. 27:12

20. Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.

Ефес. 6:1

21. Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.

22. Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;

Приче 2:11

23. Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;

Псал. 19:8, Јован 11:9

24. Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.

25. Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.

2 Сам. 11:2, Мат. 5:28

26. Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.

Суд. 16:8, Приче 29:3, Језек. 13:18

27. Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?

Јов 31:12

28. Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?

29. Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.

30. Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;

31. Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.

2 Мој. 22:1, 2 Мој. 22:4

32. Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;

Јов 31:12, Приче 6:29, Јевр. 13:4

33. Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.

34. Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;

35. Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.

Пес. 8:7

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga