Приче Соломунове, глава 30

 

1. Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.

2. Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.

Псал. 73:22

3. Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.

4. Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?

Јов 26:8, Јов 38:4, Јов 38:9, Јован 3:13

5. Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.

Псал. 12:6, Псал. 18:30, Псал. 84:11

6. Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.

5 Мој. 4:2, Откр. 22:18

7. За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:

8. Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,

Мат. 6:11

9. Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.

5 Мој. 8:12, Нем. 9:25, Ос. 13:6

10. Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.

11. Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.

12. Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.

Иса. 65:5, Лука 18:11, Титу 1:15

13. Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.

14. Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.

Јов 29:17, Псал. 14:4, Амос 8:4

15. Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:

16. Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста.

Приче 27:20, Авак. 2:5

17. Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.

1 Мој. 9:22, 3 Мој. 20:9

18. Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:

19. Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.

20. Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.

21. Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:

22. Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.

Приче 19:10, Проп. 10:7

23. Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.

24. Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:

25. Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;

Приче 6:6

26. Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;

3 Мој. 11:5, Псал. 104:18

27. Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;

Јоило 2:7

28. Паук, који рукама ради и у царским је дворима.

29. Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:

30. Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,

31. Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.

32. Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.

Проп. 8:3, Мих. 7:16, Рим. 3:19

33. Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga