1. А Давид отишавши оданде стаде на тврдим местима енгадским.

2. И кад се Саул врати одагнавши Филистеје, рекоше му говорећи: Ено Давида у пустињи енгадској.

3. Тада узе Саул три хиљаде људи изабраних из свега Израиља, и отиде да тражи Давида и људе његове по врлетима где су дивокозе.

4. И дође к торовима овчијим украј пута где беше пећина; и Саул уђе у њу рад себе; а Давид и његови људи сеђаху у крају у пећини.

5. И рекоше Давиду људи његови: Ево дана, за који ти рече Господ: Ево ја ти предајем непријатеља твог у руке да учиниш шта ти је воља. И Давид уста, те полако одсече скут од плашта Сауловог.

6. А после задрхта срце Давиду што одсече скут Саулу.

7. И рече својим људима: Не дао Бог да то учиним господару свом, помазанику Господњем, да подигнем руку своју на њ. Јер је помазаник Господњи.

8. И одврати речима Давид људе своје и не даде им да устану на Саула. И Саул изашав из пећине пође својим путем.

9. Потом Давид уста, и изашав из пећине стаде викати за Саулом говорећи: Царе господине! А Саул се обазре, а Давид се сави лицем до земље и поклони се.

10. И рече Давид Саулу: Зашто слушаш шта ти кажу људи који говоре: Ето Давид тражи зло твоје?

11. Ево, данас видеше очи твоје да те је Господ био предао данас у моје руке у овој пећини, и рекоше ми да те убијем: али те поштедех, и рекох: Нећу дигнути руку своју на господара свог, јер је помазаник Господњи.

12. Ево, оче мој, ево види скут од плашта свог у мојој руци: одсекох скут од плашта твог, а тебе не убих; познај и види да нема зла ни неправде у руци мојој, и да ти нисам згрешио; а ти вребаш душу моју да је узмеш.

13. Господ нека суди између мене и тебе, и нека ме освети од тебе; али рука се моја неће подигнути на те.

14. Како каже стара прича: Од безбожних излази безбожност; зато се рука моја неће подигнути на те.

15. За ким је изашао цар Израиљев? Кога гониш, мртвог пса, буву једну.

16. Господ нека буде судија, и нека расуди између мене и тебе; Он нека види и расправи моју парницу и избави ме из руке твоје.

17. А кад изговори Давид ове речи Саулу, рече Саул: Је ли то твој глас, сине Давиде? И подигавши Саул глас свој заплака.

18. И рече Давиду: Правији си од мене, јер си ми вратио добро за зло које сам ја теби учинио.

19. И данас си ми показао да ми добро чиниш; јер ме Господ даде теби у руке, а ти ме опет не уби.

20. И ко би нашавши непријатеља свог пустио га да иде добрим путем? Господ нека ти врати добро за ово што си ми учинио данас.

21. И сада, ево, знам да ћеш зацело бити цар, и јако ће бити у твојој руци царство Израиљево.

22. Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истребити семе моје после мене, ни име моје затрти у дому оца мог.

23. И закле се Давид Саулу; и Саул отиде кући својој, а Давид и људи његови отидоше на тврдо место.