1. Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,

2. Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж.

3. А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју?

4. Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.

5. Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост.

6. На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама.

7. Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истреби многе народе.

8. Јер ће рећи: Кнезови моји нису ли сви цареви?

9. Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск?

10. Како је рука моја нашла царства лажних богова, којих ликови беху јачи од јерусалимских и самаријских,

11. Нећу ли учинити Јерусалиму и његовим лажним боговима онако како сам учинио Самарији и њеним лажним боговима?

12. Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових.

13. Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике.

14. И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне.

15. Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.

16. Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.

17. Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.

18. И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне.

19. И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати.

20. И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином.

21. Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силном.

22. Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда.

23. Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.

24. Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.

25. Јер још мало, и гнев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.

26. Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.

27. И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања.

28. Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.

29. Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже.

30. Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!

31. Мадмина побеже, становници гевимски утекоше.

32. Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, на хум јерусалимски.

33. Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; шта је високо посећи ће, и шта је уздигнуто снизиће.

34. И густу ће шуму исећи секиром, и Ливан ће пасти од Силнога.