2. Мојсијева, глава 16

 

1. Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевих дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестог дана другог месеца пошто изиђоше из земље мисирске.

4 Мој. 33:11, Језек. 30:15

2. И стаде викати сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона у пустињи,

2 Мој. 15:24, Псал. 106:25, 1 Кор. 10:10

3. И рекоше им синови Израиљеви: Камо да смо помрли од руке Господње у земљи мисирској, кад седасмо код лонаца с месом и јеђасмо хлеба изобила! Јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор глађу.

4 Мој. 11:4, Јер. 42:14

4. А Господ рече Мојсију: Ево учинићу да вам дажди из неба хлеб, а народ нека излази и купи сваки дан колико треба на дан, да га окушам хоће ли ходити по мом закону или неће.

2 Мој. 15:25, 5 Мој. 8:2, Псал. 78:24, Псал. 105:40, Јован 6:31, 1 Кор. 10:3

5. А шестог дана нека зготове шта донесу, а нека буде двојином онолико колико накупе сваки дан.

3 Мој. 25:21

6. И рече Мојсије и Арон свим синовима Израиљевим: Довече ћете познати да вас је Господ извео из земље мисирске;

2 Мој. 6:7, 4 Мој. 16:28

7. А сутра ћете видети славу Господњу; јер је чуо вику вашу на Господа. Јер шта смо ми да вичете на нас?

Иса. 35:2, Иса. 40:5, Јован 11:4, Јован 11:40

8. И рече Мојсије: Довече ће вам дати Господ меса да једете а ујутру хлеба да се наситите; јер је чуо Господ вику вашу, којом вичете на Њ. Јер шта смо ми? Није на нас ваша вика него на Господа.

1 Сам. 8:7, Лука 10:16, Рим. 13:2, 1 Сол. 4:8

9. И рече Мојсије Арону: Кажи свему збору синова Израиљевих: Приступите пред Господа, јер је чуо вику вашу.

10. И кад рече Арон свему збору синова Израиљевих, погледаше у пустињу, и гле, слава Господња показа се у облаку.

2 Мој. 24:16, 1 Цар. 8:10

11. И Господ рече Мојсију говорећи:

12. Чуо сам вику синова Израиљевих. Кажи им и реци: Довече ћете јести меса, а сутра ћете се наситити хлеба, и познаћете да сам ја Господ Бог ваш.

2 Мој. 6:7, 2 Мој. 16:6, 4 Мој. 14:27, 1 Цар. 20:28, Јоило 3:17

13. И увече долетеше препелице и прекрилише логор, а ујутру паде роса око логора;

4 Мој. 11:9, 4 Мој. 11:31, Псал. 78:27, Псал. 105:40

14. А кад се диже роса, а то по пустињи нешто ситно округло, ситно као слана по земљи.

4 Мој. 11:7, 5 Мој. 8:3, Нем. 9:15, Псал. 78:24, Псал. 105:40

15. И кад виде синови Израиљеви, говораху један другом: Шта је ово? Јер не знаху шта беше. А Мојсије им рече: То је хлеб што вам даде Господ да једете.

Иса. 25:6, Јован 6:31, Јован 6:49, Јован 6:58, 1 Кор. 10:3

16. То је за шта заповеди Господ: купите га сваки дан колико коме треба за јело, по гомор на главу, по броју душа ваших, сваки нека узме за оне који су му у шатору.

2 Мој. 16:36

17. И учинише тако синови Израиљеви; и накупише који више који мање.

18. Па мерише на гомор, и не дође више оном који накупи много, нити мање оном који накупи мало, него сваки накупи колико му је требало да једе.

2 Кор. 8:15

19. И рече им Мојсије: Нико да не оставља од тога за сутра.

20. Али не послушаше Мојсија, него неки оставише од тога за сутра, те се уцрва и усмрде. И расрди се Мојсије на њих.

2 Мој. 16:24

21. Тако га купљаху свако јутро, сваки колико му требаше за јело; а кад сунце огреваше, тада се растапаше.

22. А у шести дан накупише хлеба двојином, по два гомора на сваког; и дођоше све старешине од збора, и јавише Мојсију.

2 Мој. 16:5

23. А он им рече: Ово каза Господ: Сутра је субота, одмор свет Господу; шта ћете пећи, пеците, и шта ћете кувати, кувајте данас; а шта претече, оставите и чувајте за сутра.

1 Мој. 2:3, 2 Мој. 20:8, 2 Мој. 31:15, 2 Мој. 35:3, 3 Мој. 23:3

24. И оставише за сутра, као што заповеди Мојсије, и не усмрде се нити беше црва у њему.

2 Мој. 16:20

25. И рече Мојсије: Једите то данас, јер је данас субота Господња, данас нећете наћи у пољу.

Мат. 12:12, Мат. 24:20, Јевр. 4:4

26. Шест ћете дана купити, а седми је дан субота, тада га неће бити.

2 Мој. 20:9

27. И у седми дан изиђоше неки од народа да купе, али не нађоше.

28. А Господ рече Мојсију: Докле ћете се противити заповестима мојим и законима мојим?

2 Цар. 17:14, Псал. 78:10, Псал. 78:22, Псал. 106:13, Јер. 4:14

29. Видите, Господ вам је дао суботу, зато вам даје шестог дана хлеба на два дана. Стојте сваки на свом месту, и нека не одлази нико са свог места у седми дан.

30. И почину народ у седми дан.

31. И дом Израиљев прозва тај хлеб мана; а беше као семе коријандрово, бео, и на језику као медени колачи.

4 Мој. 11:7

32. И рече Мојсије: Ово је заповедио Господ: напуни гомор тога, нека се чува од колена до колена вашег, да виде хлеб, којим сам вас хранио у пустињи кад вас изведох из земље мисирске.

33. И рече Мојсије Арону: Узми крчаг и наспи пун гомор мане, и метни пред Господа да се чува од колена до колена вашег.

Јевр. 9:4

34. И остави га Арон пред сведочанством да се чува, као што заповеди Господ Мојсију.

2 Мој. 25:16, 2 Мој. 25:21, 2 Мој. 40:20, 4 Мој. 17:10, 5 Мој. 10:5, 1 Цар. 8:9

35. А синови Израиљеви једоше ману четрдесет година док не дођоше у земљу у којој ће живети; једоше ману док не дођоше на међу земље хананске.

4 Мој. 33:38, 5 Мој. 8:2, Ис.Н. 5:12, Нем. 9:15, Нем. 9:20, Јован 6:31, Јован 6:49

36. А гомор је десетина ефе.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga