1. А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.

2. У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,

3. У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;

4. Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.

5. А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.

6. Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?

7. Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.

8. Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.

9. И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.

10. Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.

11. А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.

12. А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?

13. А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.

14. А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.

15. А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.

16. И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.

17. А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.

18. И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.

19. А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;

20. Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.

21. Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.

22. Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,

23. Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.

24. Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

25. Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.

26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;

27. И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.

28. Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,

29. И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.

30. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.

31. Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.

32. Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.

33. Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;

34. А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.

35. Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.

36. Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.

37. И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.

38. И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.

39. Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.

40. И нећете да дођете к мени да имате живот.

41. Ја не примам славе од људи.

42. Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.

43. Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.

44. Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?

45. Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.

46. Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.

47. А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?