Јован, глава 5

 

1. А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.

3 Мој. 23:2, 5 Мој. 16:1, Јован 2:13, Јован 11:55

2. У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,

Нем. 3:1

3. У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;

4. Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.

5. А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.

6. Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?

Псал. 72:13, Иса. 55:1, Јевр. 4:13

7. Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.

8. Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.

Мат. 9:6, Мар. 2:11, Лука 5:24

9. И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.

Јован 9:14

10. Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.

2 Мој. 20:10, Нем. 13:19, Мат. 12:2, Лука 6:2

11. А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.

12. А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?

13. А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.

14. А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.

Псал. 103:2, Мат. 12:45, Јован 8:11

15. А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.

16. И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.

17. А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.

1 Мој. 2:1, Јован 9:4, Дела 14:17

18. И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.

Зах. 13:7, Јован 7:19, Јован 10:30, Филиб. 2:6

19. А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;

Јован 8:28, Ефес. 3:9

20. Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.

Мат. 3:17, Јован 3:35, 2 Пет. 1:17

21. Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.

Лука 7:14, Јован 11:25

22. Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,

Мат. 11:27, Дела 17:31, 1 Пет. 4:5

23. Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.

Псал. 2:12, Мат. 28:19, 1 Јов. 2:23, Откр. 5:8, Откр. 5:13

24. Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

Јован 3:7, Јован 12:44, 1 Јов. 3:14, 1 Јов. 5:12

25. Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.

Гал. 2:20, Ефес. 2:1, Ефес. 2:5, Кол. 2:13, Откр. 3:1

26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;

Дела 17:31

27. И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.

Дан. 7:13, Лука 10:22

28. Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,

Јов 14:15

29. И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.

Језек. 37:3, Дан. 12:2, Лука 14:14, 1 Кор. 15:52, 1 Пет. 3:11

30. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.

Мат. 26:39

31. Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.

Иса. 55:4, Јован 8:13, Откр. 3:14

32. Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.

33. Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;

Јован 1:15

34. А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.

35. Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.

Језек. 33:32, Мат. 13:20, Мар. 6:20, 2 Пет. 1:19

36. Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.

Мат. 11:4, Јован 3:2, 1 Јов. 5:9

37. И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.

5 Мој. 4:12, Мат. 3:17, Јован 6:27, 1 Тим. 1:17, 1 Јов. 5:6

38. И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.

1 Јов. 1:10

39. Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.

5 Мој. 18:15, Иса. 8:20, Лука 16:29, Лука 24:27, Дела 17:11

40. И нећете да дођете к мени да имате живот.

41. Ја не примам славе од људи.

1 Сол. 2:6

42. Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.

43. Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.

44. Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?

Мат. 25:21, Лука 19:17, Јован 12:44, Рим. 2:29

45. Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.

Рим. 2:12

46. Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.

1 Мој. 3:15, 5 Мој. 18:15, Дела 26:22

47. А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?

Лука 16:29, Лука 16:31

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga