Језекиљ, глава 26

 

1. А једанаесте године први дан месеца дође ми реч Господња говорећи:

Језек. 30:20

2. Сине човечји, што Тир говори за Јерусалим: Ха, ха! Разбише се врата народима, обратише се к мени, напунићу се кад опусте;

Псал. 40:15, Иса. 23:1, Јер. 25:22, Плач 1:1, Језек. 25:3, Јоило 3:4, Амос 1:9

3. Зато овако вели Господ Господ: Ево мене на те, Тире, и довешћу многе народе на те као да бих довео море с валима његовим.

Језек. 28:22

4. И они ће обалити зидове тирске и куле у њему раскопати, и омешћу прах његов и претворићу га у го камен.

Језек. 26:14

5. И постаће место да се разастиру мреже усред мора, јер ја говорих, вели Господ Господ, и биће грабеж народима.

Језек. 26:14, Језек. 27:32, Мат. 4:19, Мат. 4:21

6. И кћери његове по пољу изгинуће од мача, и познаће да сам ја Господ.

Псал. 83:18, Иса. 37:20, Језек. 25:5

7. Јер овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу довести на Тир Навуходоносора, цара вавилонског са севера, цара над царевима, с коњима и с колима и с коњицима и с војскама и многим народом.

Језд. 7:12, Дан. 2:37

8. Кћери твоје по пољу побиће мачем, и начиниће према теби куле, и ископаће опкопе према теби, и подигнуће према теби штитове.

2 Сам. 20:15, Јер. 52:4, Језек. 21:27

9. И наместиће убојне справе према зидовима твојим, и развалиће куле твоје оружјем својим.

10. Од мноштва коња његових покриће те прах, од праске коњика и точкова и кола затрешће се зидови твоји, кад стане улазити на твоја врата као што се улази у град испроваљиван.

11. Копитима коња својих изгазиће све улице твоје, побиће народ твој мачем, и ступови силе твоје попадаће на земљу.

12. И поплениће благо твоје и разграбити трг твој, и развалиће зидове твоје и лепе куће твоје разорити, и камење твоје и дрва твоја и прах твој бациће у воду.

13. И прекинућу јеку песама твојих, и глас китара твојих неће се више чути.

Иса. 14:11, Иса. 23:7, Иса. 23:16, Јер. 7:34, Јер. 16:9, Ос. 2:11, Откр. 18:22

14. И учинићу од тебе го камен, бићеш место где се разастиру мреже, не нећеш се више сазидати; јер ја Господ говорих, вели Господ Господ.

15. Овако вели Господ Господ Тиру: Неће ли се задрмати острва од праске падања твог, кад зајаучу рањеници, кад покољ буде у теби?

Јов 24:12, Јер. 49:21, Језек. 31:15

16. Сви ће кнезови морски сићи с престола својих и скинуће са себе плаште и свући са себе везене хаљине, и обући ће се у страх; седеће на земљи, и дрхтаће сваки час и чудити се теби.

Јов 2:13, Иса. 3:26, Иса. 23:8, Јер. 48:39, Језек. 27:29, Језек. 27:35, Језек. 32:10, Јона 3:6, Агеј 2:22, Откр. 18:9

17. И нарицаће за тобом и говориће ти: Како пропаде, славни граде! У коме живљаху поморци, који беше јак на мору, ти и становници твоји, који страх задаваху свима који живљаху у теби.

Иса. 23:4, Зах. 9:4, Откр. 18:9

18. Сад ће се уздрхтати острва кад паднеш, и смешће се острва по мору од пропасти твоје.

19. Јер овако вели Господ Господ: Кад те учиним пустим градом, као што су градови у којима се не живи, кад пустим на те бездану, и велика те вода покрије,

Језек. 27:26

20. И кад те свалим с онима који силазе у јаму к старом народу, и наместим те на најдоњим крајевима земље, у пустињи старој с онима који силазе у јаму, да се не живи у теби, тада ћу опет поставити славу у земљи живих.

Иса. 4:5, Језек. 32:18, Лука 10:15

21. Учинићу да будеш страхота кад те нестане, и тражиће те и нећеш се наћи до века, говори Господ Господ.

Псал. 37:36, Јер. 51:64, Језек. 27:36, Језек. 28:19

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga